Izvor: B92, 22.Apr.2014, 09:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država koči humanitarnu pomoć
Beograd -- U Srbiji je sve manje humanitarne pomoći, delom zbog toga što su firme i građani sve siromašniji, a delom zbog komplikovane papirologije i poreza državi.
Tako je ovih dana jedna beogradska firma želela da pokloni školi za decu ometenu u razvoju kompjutere, ali je odustala kad su ih iz pravne službe obavestili koliko im je za to papira potrebno, plus i PDV koji treba da plate, a koji za kompjutere nije mali, pišu Novosti.
I u beogradskoj organizaciji "Dečje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << srce", koja radi sa mališanima sa posebnim potrebama, žale se na propise.
"Ceo iznos donacije dobijamo samo kad novac dolazi iz evropskih projekata za koje smo konkurisali. Kada stiže iz naših, uvek dobijamo za 20 odsto manje, koliko iznosi porez. Iako smo formalno oslobođeni PDV-a, nije onaj ko nam daje pomoć, a krajnju štetu snose korisnici", kaže Goran Rojević.
To, međutim, nije jedini problem sa kojim je suočena njegova organizacija. Veliku muku zadaje im parkiranje odnosno pauci. Pošto prevoze decu sa posebnim potrebama, ponekad su prinuđeni da se parkiraju mimo parkinga.
Jedinstven slučaj
Srbija je jedna od retkih, ako ne i jedina zemlja u kojoj donatori nemaju poreske olakšice, naglašava Rajić. U nekim zemljama nema poreza na ovu vrstu pomoći, a u drugim je simboličan, dva do četiri odsto. Samo je kod nas 20.
"'Parking servis' neće da nam da nalepnice za invalide, jer to navodno mogu da dobiju samo fizička lica. Onda pauk često odnese vozilo ili nam stigne kazna, a bilo je i prinudne naplate. Nedavno su nam sa računa skinuli novac koji je prikupljan za operaciju jedne devojčice. Oni su u pravu kad kažu da se nismo propisno parkirali, ali mi prevozimo decu koja ne mogu drugačije da stignu do odredišta, a u Beogradu je muka sa parkiranjem", žali se Rojević.
Probleme ima i humanitarna organizacija "Majka Jugovića", koja organizuje narodne kuhinje na Kosovu. Kako kaže predsednica Svetlana Stević, oni izbegavaju donacije u tehnici i automobilima, baš da donatori ne bi imali probleme s porezom. Ali sve više komplikacija imaju i da prime hranu za narodne kuhinje.
"Ranije se radio samo evidencioni list na carini za hranu koja nam stiže na Kosovo iz uže Srbije, ali od Briselskog sporazuma potrebno je popuniti papire za međunarodni izvoz. To znači da pomoć u hrani najugroženiji mogu da dobijaju samo od firmi koje imaju devizne račune i dozvole za međunarodni izvoz, ali ne i od seljaka koji su davali džakove krompira, brašna, luka", žali se Stevićeva, i pita čemu služe donacije kad od njih najviše profitira država.
Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca dodaje da se u poslednje dve godine slični problemi javljaju i sa donacijama medicinske opreme. Pošto nije oslobođena poreza, nabavka košta donatore za petinu više, pa su sve ređe spremni da pomognu.
"Svi znamo da bolnice imaju dotrajalu opremu, a da država nema para da im nabavi novu. Zato je nejasno zašto ne olakša onima koji žele da pomognu. Do 2012. preko donacija godišnje je u zemlju ulazilo 35-45 odsto aparata, a sada je to palo na tri do četiri odsto", kaže Rajić.
.jpg)
