Izvor: Radio 021, 07.Maj.2015, 19:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doživotna robija ne znači večita robija
Doživotni zatvor, umesto kazne od 30 do 40 godina, uskoro će i u Srbiji biti najveća kazna za izvršioce najtežih krivičnih dela, ali će postojati mogućnost da se nakon 25 godina ona izmeni, uvođenjem ograničenog zatvora.
Tako predviđa nacrt o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Srbije, koji je objavljen na sajtu Ministarstva pravde. Posle javne rasprave, predlog izmena i dopuna naći će se pred narodnim poslanicima. U parlamentu se očekuje zanimljiva rasprava o >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << uvođenju doživotnog zatvora, jer ima mnogo argumenata i za i protiv.
"Večita robija" je u starim srpskim krivičnim zakonima označavala "kaznu zatvora u doživotnom trajanju", a pisci budućeg zakona opredelili su se za termin "doživotni zatvor".
U našem sistemu kazni, nije moguće sabiranje, kao u američkim državama, gde se izriče i po nekoliko doživotnih kazni za više najtežih zločina, tako da bi osuđeniku bilo potrebno više života da izdrži sve te izrečene kazne. Takav sistem ima simboličan značaj – da naglasi težinu i okorelost zločinca, kao i da zastraši potencijalne buduće ubice. Kod nas je sada najteža kazna 40 godina zatvora i moguće je da jednom istom optuženom bude izrečeno više takvih kazni za različita krivična dela, a to su najčešće najteži oblici ubistva. Takvih osuđenika ima nekoliko u Srbiji.
Međutim, nijedan od njih ne može da provede u zatvoru duže od jedne četrdesetogodišnje kazne, zato što naš sistem sve te kazne "sabija" u jednu. U Srbiji nije moguće biti osuđen na hiljadu godina zatvora ili na 15 doživotnih robija, kao što se to dešava u Americi ili Engleskoj. Bez obzira na broj i težinu zločina, jedan osuđenik u Srbiji ne može provesti iza rešetaka duže od četiri decenije. Mnogi smatraju da je to skoro isto kao i doživotni zatvor. Jer, osuđenik star 40 godina može, ali i ne mora da doživi 80 godina.
Velika je verovatnoća da osuđenik koji ima 50 godina neće doživeti da izađe na slobodu. Nacrt predviđa da se doživotni zatvor ne može izreći optuženima koji nisu napunili 21 godinu.
Ipak, doživotni zatvor u Srbiji neće uvek morati da znači i "večitu robiju", jer će, kako je predloženo, osuđenici imati pravo da posle 25 godina zatraže da im se kazna zameni zatvorom u ograničenom trajanju, ako za to postoje uslovi. Takođe, pod određenim uslovima, mogu steći pravo na uslovni otpust, amnestiju ili pomilovanje. Doživotni zatvor zameniće sada propisanu najtežu kaznu za najteža krivična dela – od 30 do 40 godina zatvora.
Pokazalo se da ova kazna često nije adekvatna za najteže zločince, a simbolično će predstavljati i neku vrstu zamene za smrtnu kaznu, koja je još ranije ukinuta.
Kaznu doživotnog zatvora imaju Austrija, Finska, Francuska, Nemačka, Italija, Makedonija, Slovenija, Švajcarska, Slovenija i druge evropske zemlje, ali je nemaju druge države sa područja bivše Jugoslavije, kao ni Španija, Portugalija i Norveška.
