Izvor: Politika, 02.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doplovilo 8.063 turista
Domaći turisti ne krstare Dunavom zbog visokih cena prevoza i viznog režima
Sve više stranih gostiju posećuje Beograd i Srbiju preko rečnih brodova. Prema rezultatima Gradskog zavoda za informatiku i statistiku, u junu je prestonicu posetilo 8.063 turista, koji su doplovili u 72 broda ili hidroglisera i u tri jahte. To je gotovo dvostruko više nego u maju kad je došlo 4.620 turista, koji su pristigli u 41 velikom turističkom brodu.
Na početku letnje sezone, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u junu, najviše turista pristiglo je iz Nemačke – 2.956, Amerike – 1.732, Francuske – 820, Austrije – 754, Norveške – 470, Velike Britanije – 409 i Kanade – 134.
I u maju je najviše stranih gostiju bilo iz Nemačke, SAD, Francuske, Austrije i Švajcarske. Manji broj turista koji su, dosad, krstareći Dunavom stigli u Beograd, turistički radnici u prestonici opravdavaju višemesečnim poplavama koje su poplavile gotovo pola Evrope. Takođe, zbog poplava dugo nije bila dozvoljena plovidba Dunavom.
Prošle godine, u Beograd je pristalo oko 500 brodova iz kojih se, na dan-dva, iskrcalo oko 80.000 ljudi. Gosti koji posećuju našu zemlju putujući Dunavom najčešće su stariji ljudi koji imaju prosečno oko 70 godina. Kad dođu u Beograd, čekaju ih autobusi koji ih odvoze do centra grada. I dok strani gosti imaju tu privilegiju da ploveći Dunavom obilaze našu državu, za domaće turiste krstarenje rekama je samo san. Glavni razlog je nedostatak turističke flote.
Objašnjavajući zašto ovaj tip turizma nije zaživeo u našoj zemlji, neki turistički radnici smatraju da je najveći problem plitak džep prosečnog domaćeg turiste koji bi za 12 dana krstarenja Dunavom od Beograda do Budimpešte morao da izdvoji od 1.500 do 5.000 evra. Za isti novac oni mogu da letuju na ekskluzivnim destinacijama – Karibima, Maldivima, Mauricijusu ili Sejšelima, na primer.
Osim cene, veliki su problem i vize, jer je za krstarenje Dunavom potrebno izvaditi nekoliko viza, što takođe obeshrabruje naše turiste da se odmore na nekom od brojnih turističkih brodova.
Za razliku od drugih evropskih pristaništa, Beogradsko putničko Savsko pristanište imalo je nesreću da je skoro deset godina bilo isključeno iz tokova razvoja putničkog saobraćaja. Tek u poslednjih pet godina, Beograd, a i Novi Sad ponovo se pojavljuju u prospektima evropskih brodara kao jedna od obaveznih stanica na putu ka Crnom moru. Inače, u pristaništu su prisutni svi veliki evropski brodari sa svojom flotom.
D. Spalović
[objavljeno: 02.08.2006.]
