Izvor: RTS, 10.Nov.2014, 20:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Domaći nameštaj na svetskom tržištu
Domaća industrija nameštaja ostvarila je izvoz od 273 miliona dolara i zabeležila suficit od 101 milion dolara u prvoj polovini godine. Tapacirani nameštaj najčešće odlazi u Rusiju, Francusku i Nemačku.
U Beogradu je otvoren 52. Sajam nameštaja. Do 16. novembra 300 izlagača iz zemlje i inostranstva nudi svoje proizvode jeftinije i do 40 odsto.
I pored pada proizvodnje u prvih šest meseci ove godine domaća industrija nameštaja ostvarila je izvoz od 273 miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dolara i zabeležila suficit od 101 milion dolara.
U tri četvrtine slučajeva proizvodi se plasiraju na inostrano tržište, a proizvodnja se uglavnom zasniva na domaćim sirovinama.
Domaća industrija nameštaja od oko 700 fabrika i 13.000 zaposlenih u prvih šest meseci zabeležila je pad proizvodnje od 17,3 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period. Glavni uzrok je pad kupovne moći domaćih potrošača.
Više od 80 odsto domaćih proizvođača nameštaja su mikropreduzeća. Poslednjih godina imaju mnogo poslovnih problema.
Generalni direktor fabrike nameštaja "Numanović" Sead Numanović kaže da je suzbijanje nelojalne konkurencije i regulisanje tržišta nešto što bi država najpre trebalo da uradi.
"Sledeći korak koji bi nama olakšao situaciju jeste to da bi bilo dobro da ima odobravanja subvencionisanih kredita za investicione svrhe", istakao je Numanović.
Pločasti nameštaj najčešće izvozimo u bivše republike SFRJ, onaj od masiva uglavnom se plasira na tržište Evropske unije, a tapacirani najčešće odlazi u Rusiju, Francusku i Nemačku.
"Ova grana u kontinuitetu praktično ima suficit u robnoj razmeni i ona, pre svega, korišćenjem domaćih resursa, domaćih sirovina, uspeva da i u ovim ekonomski teškim vremenima izveze finalni proizvod i do 70 odsto", kaže Milivoje Miletić, v. d. predsednika Privredne komore Srbije.
I domaći dizajneri imaju priliku da pokažu šta znaju, a dizajn nije samo u vizuelnom, kažu stručnjaci.
"Dizajn je mnogo dublja kategorija i tiče se pre svega toga da se prate potrebe ljudi, naš aktuelni život, kako se on menja tako se menja i nameštaj. Te zahteve vi vrlo često vidite tek indirektno, tek korišćenjem proizvoda", kaže Jelena Matić, vanredni profesor Šumarskog fakulteta.
Prošle godine domaćinstvo u Srbiji je za opremu za stan i tekuće održavanje prosečno mesečno izdvajalo tek nešto više od 2.300 dinara.
