Izvor: RTS, 05.Feb.2010, 10:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dolar jača, nafta sve jeftinija
Kurs dolara u snažnom rastu u odnosu na evro. Berze reagovala padom cena praktično svih vrsta berzanske robe, a cena nafte beleži najveći pad od jula prošle godine.
Posle snažnog rasta kursa dolara počele su da padaju cena praktično svih vrste berzanske robe, ne samo nafte, nego i celog energetskog kompleksa. Pala je i cena zlata, ali i cene akcija.
Cena barela nafte na svetskim tržištima sinoć je smanjena za više od pet procenata, čime je pretrpela najveći >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pad od jula prošle godine.
Jedan od razloga je i objavljivanje statističkih podataka o neočekivanom porastu zahteva za pomoć za nezaposlene u SAD, posle koga je usledio snažan rast kursa dolara. Tržište, međutim, ima strah i od rastućih dugova zemalja zone evra.
Neposredno pred zatvaranje berzi, barel američke lake nafte se prodavao za 72,90 dolara. U odnosu na prethodno ugovaranje, njegova cena je pala za više od četiri dolara. Slično se kretala i cena evropske "brent" nafte, koja je pojeftinila na 71,95 dolara.
U jednom momentu, sirova nafta je na berzi u Njujorku poskupela na dvonedeljni maksimum iznad 78 dolara za barel.
Posle snažnog rasta kursa dolara počele su da padaju cena praktično svih vrste berzanske robe, ne samo nafte, nego i celog energetskog kompleksa. Pala je i cena zlata, ali i cene akcija.
Dolar raste jer sve više Amerikanaca traži socijalnu pomoć
Broj Amerikanaca koji su zatražili pomoć za nezaposlene je, prema podacima ministarstva rada te zemlje, povećan na 480.000, u poređenju s očekivanih 460.000.
Dolar je na tu vest reagovao naglim rastom i dospeo je na najveću vrednost prema evru za poslednjih sedam meseci.
Evro je pao ispod 1,38 dolara, a smatra se da je uticaj na to imala i izjava predsednika Evropske centralne banke Žan-Kloda Trišea da jak dolar nije samo u interesu SAD, nego i ostalih, uključujući Evropu.
Najveće probleme sa prezaduženošću u zoni evra ima Grčka. Deficit njenog buddzeta porastao je na 12,7 odsto, što je mnogo više nego što se pretpostavljalo i što je sama Grčka navodila.
Atina sada obećava da će do 2012. godine smanjiti deficit ispod tri odsto bruto domaćeg proizvoda. Ozbiljne fiskalne probleme u zoni evra imaju takođe i Portugalija i Španija.
