Izvor: Politika, 22.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doktori nauka u privremenom smeštaju
Posle pet decenija iskustva, Viša ekonomska škola iz Peći sa sedištem u Leposaviću dobila akreditaciju i dozvolu za rad
Leposavić – Ispunjenjem svih standarda propisanih Zakonom o visokom školstvu, Viša ekonomska škola iz Peći sa privremenim sedištem u Leposaviću, u prvom naznačenom roku dobila je akreditaciju i dozvolu za rad za upis studenata u prvu godinu studiju školske 2007/2008. godine. Pored ove, "prošla" je još samo jedna škola istog profila iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vojvodine. Tako će, od oktobra, biti upisano 500 studenata, od kojih će se 300 školovati o trošku države, dok će njih 200 sami plaćati školovanje, po 32.500 dinara. Iako, u tradiciji dugoj pet decenija, ova škola nije imala strane državljane, i za njih je određena upisna kvota i iznos školarine, od 1.040 američkih dolara.
Viša ekonomska škola u Peći osnovana je školske 1959/60. godine, a do danas ju je završilo više hiljada studenata. Radila je pod nazivom Viša komercijalna škola, na kojoj su studenti pohađali tri smera, da bi posle nešto više od tri decenije promenila ime u Viša ekonomska škola. To je bila i jedina škola ovakvog profila na teritoriji Kosmeta, u kojoj su se, pored Srba, Muslimana, Goranaca i Roma, osposobljavali i Albanci. Nemali broj studenata, kao i danas, dolazio je sa područja centralne Srbije i iz Crne Gore.
Prebrodili teškoće
Ova škola je, inače, među prvima počela sa obrazovanjem ekonomskog profila u Srbiji, ali iz dobro poznatih razloga, od školske 1999/2000, svoju delatnost obavlja u Leposaviću. Posle napuštanja matične destinacije, škola je prebrodila teškoće nove sredine i zahvaljujući pomoći opštinskih struktura, Koordinacionog centra za Kosmet i Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici – stvorila realne prostorne, tehnološke, kadrovske i programsko-metodološke uslove za obavljanje svojih delatnosti.
Lokalna vlast u Leposaviću ustupila je zgradu Višoj ekonomskoj školi, pa tako studenti nastavu pohađaju u posebno opremljenim učionicama, informatičkim laboratorijama, kabinetima za jezike, a u svakom momentu studentima su dostupne knjige u biblioteci koja ima više od 2.000 stručnih naslova.
Ne treba zaboraviti da je, od prošle godine, nastavni plan ove škole usklađen sa Bolonjskim procesom reforme visokog obrazovanja, ali da oni studenti koji su upisali dvogodišnje studije imaju pravo da ih privedu kraju do početka školske 2009/2010. godine.
Nastavnim planom, čija je realizacija otpočela upisom studenata na trogodišnje studije, koje su otpočele prošle školske godine, predviđeno je školovanje na sledećim studijskim programima: menadžment malih i srednjih preduzeća, finansijski menadžment i spoljnotrgovinsko poslovanje i carinski menadžment. Ovaj poslednji je jedan od najatraktivnijih smerova na ovoj školi, pa se tako događa da na jedno upražnjeno mesto konkurišu i po četiri kandidata.
Ne gube nadu
Kako kaže za "Politiku" direktor škole prof. dr Slobodan Jocić, studentima nude da ovladaju kompleksnim poslovima finansija, vođenjem malih i srednjih preduzeća, kao i spoljnotrgovinskim i carinskim poslovima.
– Cilj nam je da svaki naš student ovlada teorijskim, stručnim i praktičnim znanjem, koje je neophodno za razumevanje i efikasnu primenu informaciono-komunikacionih tehnologija i elektronskog poslovanja i uvođenja poslovanja preko interneta – naglašava Jocić, i dodaje da je 50-godišnje iskustvo krunisano dobijanjem akreditacije, čime škola nastavlja svoj rad na obrazovanju visokostručnih kadrova.
Direktor Jocić takođe ističe da program studija zajednički ostvaruje 30 nastavnika i saradnika, od kojih 20 ima akademsko zvanje doktora nauka. Da bi uspešno realizovala nastavne sadržaje, škola angažuje više stručnjaka iz oblasti poslovne ekonomije i biznisa.
– Iako već osam godina boravimo u Leposaviću, ne gubimo nadu da ćemo se ponovo vratiti u Peć, u matičnu školsku zgradu gde smo 1959. upisali prvih 180 studenata, na tri smera. Verujem da će i naša visoka škola kao i ostale škole i fakulteti Prištinskog univerziteta ponovo, uz pomoć međunarodne zajednice, ponovo biti svoj na svome – kazuje direktor Jocić, naglašavajući da na ovoj školi ima mesta za studente iz svih nacionalnih zajednica.
Uostalom, ovo je svih pet decenija bila i ostala multietnička škola na području južne srpske pokrajine.
Biljana Radomirović
[objavljeno: 22.06.2007.]
.jpg)
