Izvor: B92, 04.Avg.2015, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Dok je glavna tema rat, nema mesta za mir"
Zvanični Beograd i Zagreb nisu odgovorili na pitanje Danasa da li će trijumfalizam koji Hrvatska ispoljava obeležavanjem Oluje uticati na odnose zemalja.
Ipak, sagovornici beogradskog lista iz Hrvatske imaju različita gledišta o tome, pojedini konstatuju da proslavljanje ove vojne akcije u Zagrebu neće predstavljati remetilački faktor, a drugi tvrde da obe države koriste temu Oluja u unutrašnjopolitičke svrhe.
Drago Hedl, novinar zagrebačkog Jutarnjeg lista, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << navodi za Danas da obeležavanje Oluje u Hrvatskoj, "uz koju je ove godine, s obzirom da je reč o jubilarnoj godišnjici, organizovana i vojna parada", neće poremetiti odnose sa Srbijom.
“Iako Srbija ove godine 5. avgust proglašava danom žalosti i sećanja, takav stav prema Oluji postojao je i ranije. Za Zagreb Oluja je legitimna vojna operacija kojom je Hrvatska oslobodila svoju teritoriju, za Beograd zločin kojim su Srbi proterani iz Kninske krajine, a više stotina njih je ubijeno. Takav stav nije nov, on postoji već 20 godina, tokom kojih su odnosi suseda imali svoje uspone i padove. Na odnose Zagreba i Beograda utiče celi niz faktora, od kojih je odnos prema Oluji samo jedan, nipošto najvažniji. On je međutim zgodan za unutrašnjopolitičku upotrebu, kako vlastima u Zagrebu, tako i vlastima u Beogradu. Upravo toga svedoci smo ovih dana. Ali kad proslava godišnjice Oluje prođe, doći će do drugačijih vetrova i pokušaja da se odnosi poprave”, smatra Hedl.
U Udruženju slobodarskih aktivista, inače jednom od organizatora protesta protiv "državno organizovanog poricanja zločina iz Oluje", održanog u Zagrebu, za Danas kažu da će odnosi između naših država ostati upravo "idealni za vlasti obe zemlje".
“Budimo realni, i našima i vašima ovo savršeno odgovara jer nemaju što drugo ponuditi osim nacionalizma. Proslava Oluje - šta se tu tačno slavi? Jedni to vide kao pobedu, drugi kao zločine, a većina samo želi dostojanstven život u miru gde će prošlost ostaviti istoriji sa težnjom boljoj budućnosti. Možemo li govoriti o miru kada se zločini ne priznaju i ne procesuiraju? Jesmo li uopšte imali mogućnosti za stvarni mir kada se obe strane svojski trude da održe taj žar mržnje na životu? Za mir je potreban trud obe strane, a za rat očito tako malo. Dok god će ovde glavna tema biti rat, nažalost za mir nema mesta. U kakvom su stanju današnje države nakon raspada Jugoslavije? Opljačkane, porobljene kreditima i uskoro kreće rasprodaja ovo malo resursa što nam je ostalo. U takvoj situaciji lakše je iskapati neke stare ratne sekire i dizajnirati istoriju u svrhu propagande za postizanje "viših ciljeva" vladajućih. Običnim ljudima u obe zemlje dodjeljuje se status promatrača... Paradu u Zagrebu podržava manjinska skupina, onih koji su zaglavili u prošlom milenijumu i onih neobrazovanih kojima je lako manipulisati. Što se tiče obeležavanja u Kninu, ujutro će biti politički domoljubni protokol uz poneku "domoljubnu" propoved crkvenih velikodostojnika, a uveče ultranacionalistički dernek uz glavnu zvezdu proustašku ikonu Tompsona, koji će privući verovatno više od sto hiljada ljudi”, zaključuju sagovornici Danasa.
Komentarišući obeležavanje Oluje u Hrvatskoj, Veljko Džakula, predsednik Srpskog demokratskog foruma, kaže za Danas da Srpska zajednica u Hrvatskoj, pa tako ni SDF, ne postavljaju danas pitanje o legitimnosti vojne operacije Oluja, koju Hrvatska slavi kao svoju veliku vojnu pobedu, "nego zahtevaju da se i žrtve ove zajednice tretiraju ravnopravno kao i sve druge ratne žrtve".
“U tom zahtevu nikad nismo nailazili na puno i iskreno razumevanje politike u Hrvatskoj, ali su nam institucije civilnog društva iskreni saveznici u tom poslu. Bez istraživanja Hrvatskog helsinškog odbora, sprovedenih odmah nakon Oluje, kojima su imenom i prezimenom popisane žrtve Oluje među srpskim civilnim stanovništvom i "inventarizirana" paljevina i uništavanje imovine, naša nastojanja imala bi manje temelja i uverljivosti. Pokušavali smo sve kako bismo hrvatsku javnost senzibilizovali za pitanje stradanja srpske zajednice, ali i za pitanje izostanka posleratnog oporavka područja koja su bila zahvaćena ratom”, kaže Džakula.
On poručuje da je tragično da taj prostor danas ima samo polovinu predratnog stanovništva, da je Srba samo trećina predratnog broja, "ali da je radnih mesta na tom području samo četvrtina u odnosu na stanje pre rata".
“Predstavnici srpske zajednice učestvovali su u komemoracijama žrtvama Vukovara, a i u Kninu smo prisustvom na proslavi godišnjice Oluje želeli da podsetimo na pitanje stradanja Srba. Upozoravali smo na propuste politike povratka, na izostanak razvojne strategije za ova područja, pa i na to da propuštanjem definisanja takve politike Hrvatska ne ispunjava jedno od načela Evropske unije: načelo ravnomernoga i održivog društvenog razvoja. U civilnom društvu u Hrvatskoj u tome nismo sami, ali uticaja našeg delovanja na politiku još nema”, konstatuje predsednik SDF.
Danas podseća da je 2012.godine odluka Veljka Džakule da se odazove pozivu tadašnjeg predsednika Hrvatske Ive Josipovića i da prisustvuje proslavi Oluje u Kninu izazvala oprečne komentare u Beogradu i Zagrebu.
