Izvor: Politika, 05.Jan.2014, 12:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dogodine u Sarajevu
Proslava Božića 1914. godine prošla je bez velike pompe i krupnih reči, ali uz osećanje nacionalnog ponosa zbog završetka balkanskih ratova i poneku nesvesnu najavu još sudbonosnijih događaja koji će uskoro uslediti
„Na jednoj večeri, sada o Božiću, jedan visoki činovnik kucajući se sa prijateljima uzvikuje: Dogodine, ako Bog da proslavićemo Božić u Sarajevu. Samo vi ćutite, odvratio mu je jedan ratnik. Vaši su predhodnici sto godina dovikivali:
– >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Dogodine ako Bog da u Prizrenu ili Skoplju, a sada kada je to naše niko neće da ide u Prizren i Skoplje da bude činovnik.
Ova šala objavljena „Politici” 10. januara 1914. (28. decembra 1913. po tada važećem julijanskom kalendaru) imala je, mada to njenom tvorcu nije bila namera, i pomalo proročki karakter. Pisana sa željom da opiše atmosferu koja je u Beogradu vladala o Božiću te godine, ali i da ismeje hvalisavost i dvoličnost vlasti, kao da je najavila burne događaje koji će Srbiju i svet uskoro zadesiti.
Poslednji Božić pred Prvi svetski rat Srbija je dočekala pre tačno sto godina – u sredu 25. decembra 1913. (po julijanskom kalendaru), a novu 1914. tek šest dana kasnije... I mada su praznici, a naročito Božić, prošli svečano, uz ponos zbog uspešnog završetka balkanskih ratova, velike pompe, hvalisanja i krupnih reči nije bilo.
Novine su, samo šturo objavile vest da je kralju povodom Božića stiglo „mnogo čestitki” iz novooslobođenih krajeva, da je „prvog dana Božića kralj posetio g. Nikolu Pašića, predsednika Ministarskog saveta i mitropolita g. Dimitrija”, kao i da su „između srpskog, rumunskog, grčkog i crnogorskog dvora prvog dana Božića izmenjene telegrafske čestitke povodom praznika” („Politika”, 27. decembra 1913. godine).
„Politika” je na Badnji dan izašla kao trobroj, uz „Božićni dodatak” u kojem su objavljivani tekstovi poznatih intelektualaca i kulturnih poslenika toga vremena. Reč je, uglavnom o pričama i pesmama koje se odnose na nedavno završene balkanske ratove i druge motive i događaje iz prošlosti srpskog naroda. Među njima našla se i priča „Mrča”, Darka Ribnikara, jednog od osnivača „Politike”, u kojoj su opisane njegove uspomene iz rata...
Božić je i tada bio porodični praznik, kome su prethodile brojne svetkovine i običaji. Toga dana nije se radilo, a u državnoj službi sklonost ka spajanju praznika i onda je, izgleda, bila poprilično razvijena. Ali najvažniji poslovi morali su da se obave:
„Prema naređenju Ministarstva građevine, sve poštanske stanice u zemlji neće raditi sa publikom prvog i drugog dana Božića, a trećeg dana radiće samo popodne. Telegrafska služba neće se obustavljati, a isto tako ni ekspedicija pisama i amanetnih pošiljaka”, objavila je „Politika”.
Onaj kome se ni za Božić nije ostajalo kod kuće mogao je da ode u pozorište. Tako je „Politika” u božićnom trobroju prenela da se u Narodnom pozorištu prvog dana Božića u dnevnom terminu davala „Balkanska carica”, a u noćnom „Majčin blagoslov”, porodična igra sa pet činova.
Predstavnici vlasti, sudeći po „Politici”, nisu tada koristili praznike za „obraćanje bazi” i davanje smelih izjava. Imali su, izgleda, važnija posla, pa je „Politika” 27. decembra (9. januara po Gregorijanskom kalendaru) prenela da „prestolonaslednik Aleksandar odlazi sutra u Niš specijalnim vozom da prisustvuje svečanosti proslave 1.600 godina Milanskog edikta.”
Važan posao imao je i ministar prosvete. On je istog dana otišao u Skoplje, gde je, u sklopu obeležavanja božićnih praznika, počelo s radom skopsko Narodno pozorište, što se smatralo događajem od izuzetne važnosti za očuvanje naše kulture i identiteta u novooslobođenim krajevima.
I dok su mitropolit Dimitrije i ostali verski poglavari srpske crkve bili angažovani oko velike proslave u Nišu, predstavnici države pokušavali su da uspostave dobre odnose i s ostalim verskim zajednicama. Ipak, to nije uvek išlo glatko. Tako su, baš oko Božića, vođeni teški pregovori o konkordatu s Katoličkom crkvom, koji nisu ulivali nadu u uspeh:
„Dobro obavešteni talijanski list Mesađero tvrdi da će pregovori o konkordatu između Srbije i Vatikana teći veoma teško i da nema velikih izgleda da će do sporazuma uskoro doći. Pre sveta Vatikan nikako ne pristaje da katoličko sveštenstvo u Srbiji zavisi samo od srpske vlade, već zahteva da nadzor nad njim ima samo papa. Pored toga, Vatikan, veli neće da usvoji zahtev Srbije da se u katoličkim crkvama uvede liturgija na slovenskom jeziku”, prenela je tih dana „Politika”.
Jovan Gajić
objavljeno: 05/01/2014
