Izvor: Politika, 15.Dec.2013, 12:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dogodine bez privrednog rasta

Ima velikih mogućnosti da se postave dobri temelji za rast u budućnosti, pod uslovom da se počne sa sprovođenjem reformi

Male su šanse da se u 2014. godini ostvari ekonomski rast, ali ima velikih mogućnosti da se postave dobri temelji za rast u budućnosti, jedna je od poruka sa jučerašnje tradicionalne decembarske konferencije ekonomista, na kojoj se analizira ekonomska politika vlade za narednu godinu.

Ministar privrede Saša Radulović kazao je novinarima u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pauzi skupa na beogradskom Ekonomskom fakultetu da je vlada rešena da u narednoj godini uvede red u javnim preduzećima, postavi „na zdrave noge” 153 preduzeća u restrukturiranju i da donese propise kako bi tržište počelo da funkcioniše i kako bi došlo do privrednog rasta i zapošljavanja.

U obraćanju učesnicima jučerašnjeg skupa Radulović je ukazao da će 2014. biti izuzetno teška godina reformi.

– Ako ih ne sprovedemo, imaćemo dugoročno nizak rast – kazao je Radulović.

U planskim dokumentima vlada u 2014. računa s rastom bruto domaćeg proizvoda od jedan odsto, uz pad državne potrošnje od 2,2 i standarda građana od 1,8 procenata. U naredne dve godine država bi trošila još manje, a pad lične potrošnje u 2015. bio bi 0,6, a u 2016. godini 0,3 odsto, dok bi godišnja vrednost svega stvorenog (BDP) ubrzanije rasla – 1,8 odsto u 2015. i dva odsto u 2016. godini.

Sadašnje okolnosti ne idu naruku takvim očekivanjima, ukazao je Milojko Arsić, koji je novinarima izjavio da će upravo usvojeni budžet za 2014. već sredinom godine verovatno morati da pretrpi rebalans.

Srbija ima najveći fiskalni deficit u ovom delu Evrope. Dok u drugim zemljama taj manjak državnog budžeta opada, u Srbiji od 2011. godine raste. Prema visini javnog duga Srbija je na 2. ili 3. mestu i on beleži najveći rast, posle Slovenije. Državni dug raste zbog pokrivanja budžetskog deficita novim zaduživanjem, ali i zbog sanacija gubitka u bankama i preduzećima, rekao je Arsić.

– Taj put vodi do državnog bankrota, pada privredne aktivnosti i rasta nezaposlenosti – ukazuje Arsić.

– Fiskalna konsolidacija je nužna, ne samo zbog javnih finansija, nego i zbog rasta privrede. U uslovima kad banke sve manje odobravaju kredite, a privreda je platežno nesposobna, nezaposlenost visoka, bolje je da fiskalna konsolidacija bude postepena.

Kreatorima ekonomske politike on savetuje da fiskalni deficit u 2014. godini bude manji bar za 0,5 procenta BDP nego u ovoj godini. Ali plan fiskalne konsolidacije za narednu godinu to ne obećava, jer fiskalni deficit će da raste umesto da opada. Arsić smatra da je nužan rebalans usvojenog budžeta kojim bi se deficit u 2014. smanjio za najmanje jedan procenat BDP.

Ako se to ne dogodi, verovatno je da se neće ostvariti ni postavljeni ciljevi u 2015. i 2016. godini. Zato je neophodno da se usvoje mere ekonomske politike i program reformi koje će obezbediti smanjivanje fiskalnog deficita za oko 1,5 procenata BDP u 2015. i 2016. godini.

– Ključne reforme su penzijska, zaustavljanje prelivanja gubitaka preduzeća i banaka na državu, smanjivanje troškova rada, smanjivanje tolerancije prema sivoj ekonomiji i druge – rekao je Arsić, uz napomenu da nije realno očekivati da će ih sadašnja koaliciona vlada sprovesti.

Prema rečima bivšeg guvernera NBS Dejana Šoškića, realno je da inflacija u 2014. bude 4,4 odsto, kako je i projektovano.

Tema rada Ljubomira Madžara, kako je rekao, jeste jedan od važnih faktora koji kvari poslovni ambijent u Srbiji. Pored nelikvidnosti i inflacije, a to je „neobjavljeni rat svetu biznisa”.

– Ako se tome doda politički progon poslovnih ljudi, koji je prešao racionalnu meru, to je nepovoljno i neprihvatljivo – rekao je Madžar. – Jedan broj ljudi je podvrgnut istragama, pa su oslobođeni. Taj neobjavljeni rat protiv poslovnog sveta politički se isplati, ali je ekonomski štetan.

Neophodan rast ograničava i nemogućnost privrede da ponudi konkurentne proizvode, što je takođe u tesnoj vezi s neophodnošću ekonomskih reformi, poruka je istraživanja Kori Udovički.

Nemoći proizvodnog sektora, velikoj nelikvidnosti i nesolventnosti, blokadi računa oko 35.000 preduzeća od ukupno 107.000, doprinela je i nedisciplinovana država, koja nije redovno plaćala svoje obaveze prema privatnom sektoru.

Projekcija privrednih kretanja iz Fiskalne strategije za naredne tri godine, prema stavu autora mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi”, koji je saopštio Vladimir Vučković – idealan je, ali teško ostvariv scenario na putu za dostizanje rasta BDP-a u 2020. godini od četiri odsto.

Pored ostalog, i zato što se računa s padom državne i lične potrošnje i stalnim većim rastom izvoza od uvoza, što se do sada retko događalo.

A. Mikavica

objavljeno: 15/12/2013

Nastavak na Politika...