Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Jun.2008, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dogodilo se na današnji dan: Umro Kočiz

1874. - Umro je indijanski vođa Kočiz, poglavica apačkog plemena Čirikahua, koji je predvodio otpor Indijanaca anglosaksonskim naseljenicima i američkoj vojsci na jugozapadu SAD. Indijanci su pod njegovim vođstvom pokušali da se odupru okupaciji svojih teritorija od strane vlade SAD.

BEOGRAD - Danas je ponedeljak, 9. jun, 161. dan 2008. Do kraja godine ima 205 dana.

68. - Rimski car Neron (Klaudije Cezar Avgust Germanik) jedan od najkontroverznijih vladara >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u istoriji Rimskog carstva, ubio se, prestravljen pobunom pretorijanske garde i erupcijom narodnog nezadovoljstva. Na presto ga je 54. dovela majka Julija AgripinaMlađa, koja je prethodno otrovala cara Klaudija, čija je bila četvrta žena. Sužavao je ovlašćenja Senata i vladao je surovo, ubio je mnoge ugledne Rimljane i konfiskovao im imovinu. Pogubio je čak i majku i vaspitača, filozofa Seneku. Bolesno ambiciozan,

podražavajući Aleksandra Velikog, vodio je skupe ratove i uzalud pokušavao da osvoji Jermeniju, severnu obalu Crnog mora i Etiopiju. Trošio je ogromna sredstva na cirkuske igre (što je bio način za zabavu svetine u Rimu). Uobražavajući da je veliki umetnik, pojavljivao se u pozorištu i cirkuskoj areni kao glumac, pevač, svirač (što je bio skandal pošto su to bila robovska zanimanja) i učesnik u trci dvokolica. Povećanjem poreza izazvao je niz ustanaka u Britaniji, Španiji, Galiji i Judeji. Nezadovoljstvo, pojačano posle požara koji je 64. uništio veliki deo Rima, glasine da je zapalio prestonicu - kako bi izgradio novi Rim, i učestale pobune u vojsci, na kraju su ga koštale i vlasti i glave.

1462. - Poslednji srpski kralj Bosne Stepan Tomašević je - uzdajući se u pomoć hrišćanske koalicije koju je organizovao papa Pije II - otkazao plaćanje danka turskom sultanu Mehmedu II i priznao vrhovnu vlast ugarskog kralja Matije Korvina. Pošto je izostala pomoć zapadnih hrišćanskih zemalja, Bosna je bila nepripremljena za odbranu kad su je 1463. napali Turci, koji su zarobili i pogubili kralja Stepana.

1661. - Rođen je ruski car Fjodor III Aleksejevič Romanov, kojeg je posle smrti 1682. na prestolu nasledio polubrat Petar Veliki. Car je postao 1676, ali - maloletan i bolešljiv - nije bio u stanju da samostalno vlada, pa su zemljom praktično upravljali njegovi ujaci, boljari Miloslavski. Tokom njegove vladavine Rusija je učvrstila vlast na ogromnim novoosvojenim teritorijama u Povoložju, Sibiru i Istočnoj Ukrajini i omogućen je razvoj zanata, rudarstva i trgovine.

1672. - Rođen je ruski car Petar I Aleksejevič Romanov, nazvan Petar Veliki, koji je tokom vladavine od 1682. do smrti 1725. rusku državu podigao na rang svetske sile prvog reda. Proglašen je carem kao dete, a vlast je preuzeo 1689, uklonivši regenta, polusestru Sofiju. Zapadnu Evropu proputovao je 1697. i 1698. Sproveo je dalekosežne reforme. Umesto stare vojske "strelaca", čiju je pobunu ugušio, uveo je modernu stajaću vojsku i sagradio snažnu flotu, osnovao je Univerzitet i Akademiju nauka, pokrenuo prve novine ("Vedomosti"), reformisao kalendar (Rusija je do tada koristila stari vizantijski kalendar). Suzbijao je štetne običaje nasleđene iz srednjeg veka i od Mongola, pomagao razvoj privrede otvarajući rudnike i manufakture, reorganizovao državnu upravu i Rusiju podelio na gubernije. Na ušću Neve, 1703. podigao je novu prestonicu - Sankt Peterburg, bio je to ogroman poduhvat sa ogromnim brojem žrtava. Pokazao se kao dobar vojskovođa i dva puta je ratovao protiv Osmanskog carstva. Potukao je Švedsku i mirom u Ništadu 1721. osigurao izlaz Rusije na Baltičko more (bilo je to veliko iznenađenje pošto je do tada Švedska važila za veliku silu) a pobedom nad Persijom obezbedio je izlaz na zapadne i južne obale Kaspijskog mora.

1781. - Rođen je engleski inženjer i pronalazač Džordž Stivenson, "otac železnice", koji je 1814. konstruisao prvu upotrebljivu parnu lokomotivu. Projektovao je 1825. prvu javnu železničku prugu Stokton-Darlington i uveo čelične šine umesto drvenih, a 1829. izgradio i prugu Liverpul-Mančester, na kojoj je njegova lokomotiva "Rokit" postigla tada rekordnu brzinu od 56 kilometara na čas. U Njukastlu je 1823. osnovao prvu fabriku lokomotiva.

1815. - Završen je Bečki kongres, koji je zasedao od septembra 1814, kad su ga sazvale velike sile posle prvog pada francuskog cara Napoleona I. Predstavnici malih zemalja pozvani su samo da potpišu "Završni akt", diktat "Komisije četvorice" - Rusije, Engleske, Austrije i Pruske. Engleskoj su pripali prekomorski posedi osvojeni u ratu s Napoleonom - Malta i Jonska ostrva u Evropi, Cejlon u Aziji, Gvajana u Južnoj Americi i Kepland u Africi. Rusiji je priznato prisajedinjenje Finske i Besarabije, a dobila je i najveći deo Poljske (Velikog Varšavskog Vojvodstva). Austrija se odrekla Belgije (Austrijska Nizozemska), ali je pripojila Veneciju sa svim njenim posedima i Dubrovnik (Napoleon je Dubrovačku republiku ukinuo 1808.), kao i Lombardiju u Sev. Italiji. Pruska je dobila delove Saksonije, Prednju Pomeraniju, Poznanj, Dancig (sadašnji Gdanjsk) i posede na Rajni. Francuska je svedena na granice pre revolucije, a 360 suverenih teritorija u Nemačkoj prekrojeno je u 35 monarhija i četiri slobodna grada, čime je osnovan Nemački Savez. Švedska i Norveška (do Napoleona Danska krunska zemlja) spojene su u jednu državu, današnja Belgija, Holandija i Luksemburg u Kraljevinu Nizozemsku, a Švajcarskoj je garantovan neutralni status. Srpski izaslanik prota Mateja Nenadović pokušao je da zainteresuje Bečki kongres za srpsko pitanje posle sloma Prvog srpskog ustanka, ali nije uspeo, jer su velike sile smatrale Osmansko carstvo legitimnim gospodarom Balkana, a Srbe buntovnicima.

1870. - Umro je engleski pisac Čarls Džon Hafem Dikens, osnivač socijalnog romana, tipičan predstavnik realizma. Slikar srednjeg i nižeg građanstva, izneo je na videlo strahovitu nepravičnost viktorijanskog društva, čime je uzburkao javno mnjenje, a parlament nagnao da sprovede izvesne socijalne reforme. Napisao je dvadesetak dela, uglavnom romana. Dela: romani "Dejvid Koperfild", "Oliver Tvist", "Pikvikov klub", "Mala Dorit", "Nikolas Niklbi", "Velika očekivanja", "Stara prodavnica retkosti", "Sumorna kuća", "Martin Čazlvit", pripovetke "Tri duha", "Cvrčak na ognjištu", "Bitka života".

1892. - Rođen je američki kompozitor Kol Porter, autor popularnih šlagera, muzičkih komedija i brodvejskih mjuzikla koji su preneti i na film. Pisao je i filmsku muziku, a jedno od njegovih najboljih dela "Kiš Me Kate" muzička je verzija "Ukroćene goropadnice" Vilijama Šekspira.

1898. - Sporazumom Londona i Pekinga, Kina je Velikoj Britaniji ustupila Hongkong (britanski naziv bio je Viktorija) na 99 godina.

1914. - U Beogradu je svečano otkriven spomenik srpskom prosvetitelju Dositeju Obradoviću, rad vajara Rudolfa Valdeca. Priloge za spomenik prikupljala je Srpska književna zadruga, a znatno su pomogli i Vlada Kraljevine Srbije i Beogradska opština. Spomenik je postavljen na ulaz u Kalemegdan, a posle Prvog svetskog rata prenet je u park na Studentskom trgu, gde je i sada.

1923. - U profašističkom prevratu oborena je vlada vođe Zemljoradničkog narodnog saveza Bugarske Aleksandra Stamboliskog. On je zbog agrarne i poreske reforme, nacionalizacije nekih banaka i nastojanja da menja unutrašnju i spoljnu politiku dinastije Koburg, zalažući se za prijateljstvo s Kraljevinom Srba, Hrvata i Slovenaca, tokom trogodišnje vladavine stekao ogromnu popularnost u narodu. Nekoliko dana posle prevrata, Stamboliski i njegovi saradnici su ubijeni na izuzetno brutalan način.

1928. - Medicinski glasnik Britanske kraljevske akademije objavio je da je mikrobiolog Aleksandar Fleming pronašao prvi antibiotik penicilin, izolovan iz gljive Penicilium notatum, koji može uspešno da uništava bakterije. Do Drugog svetskog rata otkriće je bilo neiskorišćeno, kad su se za njega zainteresovali australijski lekar Hauard Flori i britanski fiziolog i biohemičar Ernst Čejn i ubrzo je počela masovna upotreba penicilina u suzbijanju infekcija. Fleming, Flori i Čejn su 1954. podelili Nobelovu nagradu za medicinu.

1945. - Predsedništvo AVNOJ-a donelo je Zakon o konfiskaciji imovine i izvršenju konfiskacije, na osnovu kojeg je država preuzela svu imovinu Trećeg rajha, imovinu Nemaca na tlu Jugoslavije koji su u Drugom svetskom ratu sarađivali s neprijateljem i imovinu ratnih zločinaca i saradnika okupatora. Ovaj zakon bio je pravna osnova za promenu imovinske strukture u Jugoslaviji, a pod odrednicu "saradnja sa okupatorom" stavljani su građani kojima je trebalo nešto oduzeti.

1945. - Jugoslavija je sa Velikom Britanijom i SAD postigla sporazum kojim je Slobodna zona Trsta podeljena na dve okupacione zone - "A" i "B". Prva je potpala pod savezničku, druga pod jugoslovensku vojnu upravu.

1967. - Egipatski predsednik Gamal Abdel Naser je - dan pre okončanja šestodnevnog izraelsko-arapskog rata - podneo ostavku zbog ponižavajućeg ratnog poraza Egipta, ali su kasnije na referendumu Egipćani glasali da on ostane šef države.

1991. - Amerikanci su počeli evakuaciju vazduhoplovne baze na Filipinima, koja je bila ugrožena silovitom erupcijom vulkana na obližnjoj planini Pinatubo, koji je mirovao 600 godina. Samo zahvaljujući blagovremenom upozorenju, broj poginulih Filipinaca nije bio veći od stotinak, ali je četvrt miliona ljudi ostalo bez krova nad glavom.

1993. - Bežeći pred velikom muslimanskom ofanzivom na području Travnika, oko 8.000 Hrvata našlo je utočište kod Srba na planini Vlašić, koji su ih smestili u improvizovana prihvatilišta na Harambašinim vodama i omogućili im da otputuju kuda su želeli.

1998. - Poslednji američki astronaut napustio je "Mir", čime je okončana rusko-američka saradnja na toj ruskoj kosmičkoj stanici.

1999. - Generali Svetozar Marjanović i Obrad Stevanović i general Majk Džekson potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum kojim je određen rok od 11 dana za povlačenje snaga jugoslovenske državne odbrane s Kosova i Metohije, umesto kojih će u tu pokrajinu doći jedinice Kfora, pretežno iz zemalja NATO, što je omogućilo prekid agresije NATO na Srbiju (SRJ) i usvajanje rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

1999. - Štab civilne zaštite teritorijalne uprave Niš saopštio je da je tokom NATO agresije u Nišu i okolini tog grada, pri čemu su korišćene i zabranjene kasetne bombe, ubijeno 35 i ranjeno više od 500 civila, a da je civilnim objektima, uključujući porodične kuće, fabrike, saobraćajnice, školske i zdravstvene ustanove, nanesena materijalna šteta od oko 1,5 milijardi dolara.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...