Izvor: RTS, 17.Jun.2013, 20:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobre i loše strane novog kredita
Kredit Evropske investicione banke od pola milijarde evra za mala i sreda preduzeća znak da se Srbiji veruje i da je ovo dobro mesto za investiranje, kažu bankari. Privrednici napominju - najvažnije je koliko će pozajmice koštati.
Evropska investiciona banka pozajmiće Srbiji pola milijarde evra za kreditiranje malih i srednjih preduzeća i to za unapređenje energetske efikasnosti, razvoj preduzetništva, ulaganje u znanje. To je znak da se Srbiji veruje i da je ovo dobro >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << mesto za investiranje, kažu bankari. Privrednici napominju - najvažnije je koliko će pozajmice koštati.
Kako su najavili, tako su i uradili. Srpskim malim i srednjim preduzećima stiže pola milijarde evra od Evropske investicione banke.
Guverner NBS Jorgovanka Tabaković rekla je da je to polovina od nameravanih milijardu.
Prema njenim rečima, dinmika zavisi od Evropske investicione banke a na nama je da ne ponovimo raniju praksu neiskorišćenih zajmova.
Tabakovićeva kaže da svi oni međunarodni finansijski krediti koji dolaze ovde jesu oslobođeni obavezne rezerve, pa samim tim mogu da budu plasirani po nižoj ceni. Kako je rekla, to je ono što raduje sve nas, a uslovi će biti precizirani ugovorima.
Pola milijarde evra kredita znak su poverenja u našu ekonomiju, kažu bankari i dodaju da će to biti značajna podrška i njima i preduzećima.
Veroljub Dugalić iz Udruženja banaka Srbije rekao je da ako se iskoristi sav taj iznos od 500 miliona evra to svakako može da doprinese oživljavanju tih malih i srednjih preduzeća što je izuzetno značajno.
Prema njegovim rečima, na posredan način to utiče na banke na čitav ekonomski sitem, jer taj iznos je ogroman za naše uslove.
A oni koji bi novac trebalo da iskoriste kažu kredit je dobrodošao ali je važno pod kojim uslovima.
Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća rekao je da u Srbiji nije problem nedostatka novca već tržišta male kupovne moći građana i velikih opterećenja na privredu.
"I ako ti krediti ne budu dugoročni ako ne budu po niskim kamatnim stopama, i ako ih banke ne budu distribuirale uz svega jedan odsto razlike u maržama, biće besmisleni i predstavljaće novi teret za privredu, a ne njeno poboljšanje poslovanja", naveo je Knežević.
Senku na vest o pola milijarde evra povoljnog kredita baca to što smo mi već prezaduženi. Svetu dugujemo svakog meseca više - ukupan spoljni dug države i privatnog sektora je 26,7 milijardi evra ili 89 odsto svega što se u zemlji stvori za godinu dana - devet procenata preko granice visoke zaduženosti.
.jpg)
