Izvor: Politika, 16.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobra stara avangarda
Hiljade umetnika i više od hiljadu predstava sa svih kontinenata prošlo je kroz Beograd kao globalni duh umetnosti, donoseći novi dah sveta
Gde je ta klica začetka Bitefa?
Ipak, sve je počelo na Teatru nacija u Parizu, pedesetih godina, kada je ansambl Jugoslovenskog dramskog pozorišta kroz "Dunda Maroja" i "Jegora Buličova" pokazao Evropi da je moderan izraz stigao iza gvozdene zavese. Zatim su došli u Beograd Berliner ansambl, pa Lorens Olivije sa Vivijen >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Li, Pol Skofild... Šezdesetih Beograd se otvara, u svet prodiru i Aleksandar Petrović, Puriša Đorđević, Dušan Makavejev, Živojin Pavlović. Pozorište ili film, ili i film i pozorište nezaustavljivo jure ka novim estetikama.
I tada kao niko pre nje, niti iko posle nje, Mira Trailović pokreće Beogradski internacionalni teatarski festival novih pozorišnih tendencija. Najteže je naći formulu, ali formula i ideja bez para jalov je posao. Desilo se da je na pravom mestu u gradu Beogradu bio i Milan Vukos. Čovek koji nije bio prozaični političar, već čovek duha i vizije, pokrenuo je mašineriju koja je tako hrabro prizvala svetski pozorišni eksperiment u još politički zaptivenu zemlju.
Sloboda mašte
Bitef je od retkih pozorišnih festivala začetih u dvadesetom, koji traje i u ovom, 21.veku. Stariji su jedino Avinjonski i Edinburški festival. I naravno da je već na početku, ali i danas, u sukobu sa ukusima kritike i publike. Jedino mu niko ne može prigovoriti da nije intrigantan.
Tomovi spisa, eseja, kritika, knjiga, video i ostalih zapisa stoje iza četiri decenije Bitefa. Knjigu "Kraljevstvo eksperimenta" (izdavač "Nova knjiga" Beograd, 1987) napisao je povodom dve decenije festivala Vladimir Stamenković. Profesor i pozorišni kritičar NIN-a, između ostalog piše da je Bitef u svojim najavangardnijim trenucima, kada je na njemu carovao eksperiment, "oličavao samu slobodu umetničkog stvaralaštva, slobodu mašte koja prodire u nepoznatu napetost života".
Upuštajući se u odgonetanje tajne Bitefa, takođe profesor, kritičar i teatrolog Petar Volk minuciozno istraživački, ali ne bez svojstvene mu ostrašćenosti, napisao je nezaobilaznu studiju "Bitef i pozorište" ( izdavač "Prometej" 2003). Pozorišna odiseja, od prvog do 35. Bitefa, od nespokojstva iščekivanja prvog festivala, do prvih razočarenja, ovo je hronologija koja govori više od predstava, govori o nama samima, večno nezadovoljnima. Otuda je, možda, Bitef i opstao tako dugo. Da li taj festival uopšte nešto znači u našoj kulturi i dalje je tema onih koji daju pare, ali ne i onih koji kulturu žive i bez novca.
U tu neizvesnu, žestoku avanturu, upustila se Mira Trailović. Njeno ime bilo je diplomatski pasoš, ime izjednačeno sa Jugoslavijom liberalnijeg duha od tadašnjih svih istočnoblokovskih zemalja. Mira je i pre Istoka na Zapadu, bila Zapad. Nepogrešivo je odabrala grupu pravih saradnika, pre svega Jovana Ćirilova. Kao da je znala da će samo on svojom energijom i upornošću, erudicijom i poznavanjem teatra, moći i svih sedamnaest godina posle njene smrti da obilazi meridijane i pravi festival uprkos sankcijama, ratovima, smeni ideologija i režima.
Bitef je više od života, više od festivala. On se udenuo u svest, doveo nam misao katakali i no teatra, gledali smo i igrali se sa autralijanskim Aboriddžinima, davne 1973. Dušan Matić je kliktao poput deteta srećan što je, zahvaljujući Bitefu, video kako se Senegalci smeju!
Najveća rediteljska imena došla su ovde, a Beograd je u nedostatku scena, kojih je i danas kao i tada isti broj, otvarao nove prostore, barutane, garaže, magacine i skladišta, kamenolome, parkove, podrume i kotlarnice u kojima smo u klaustrofobičnom strahu bili zasipani brašnom i polivani vodom, opkoračivani nagim telima "livingovaca", ili opčinjeni smelom nagotom Nurije Espert na ogromnom, falusoidnom jarbolu koji se izdizao iznad sale tadašnje Zemunske scene Narodnog pozorišta.
Salu su napuštali gledaoci u petočasovnoj predstavi Boba Vilsona "Ajnštajn na plaži", kao što su protestovali kada ih je prebrojavao lično Euđenio Barba, jer je samo 121 gledalac mogao da uđe.
"Politikina" nagrada
Miri Trailović je mali bio Bitef pa je otvorila i Bitef teatar. Nije joj bila dovoljna ni samo jedna nagrada, Gran prix Bitefa. Zato je, već na Desetom Bitefu – Teatru nacija, u Skupštini grada, dok je još govorio otvarajući festival jedan Žan Luj Baro i Madlen Reno, uz nezaboravni, desetominutni simultani prevod briljantnog Kolje Čajkanovića, dok je budnim okom poput kondora nadzirala dvoranu, sinula joj je ideja da i "Politika" dodeljuje neku nagradu. Rečeno, prihvaćeno. I evo, godinu za godinom, "Politika'' pišući o Bitefu od prvih dana, od jedanaestog, dodeljuje i "Politikinu" nagradu za najbolju režiju.
Uz učestale kritike o globalističkoj, unificiranoj, pristrasnoj i nekritičkoj selekciji, na uštrb nacionalnog teatra, mora se reći da su i domaći reditelji izborili svoj prostor u teškoj trci pozorišnog eksperimenta. Uz Džudit Malinu, Šeknera, Luku Ronkonija, Barbu i Šumana, Pinu Bauš, Bergmana, Efrosa, Bruka, Vilsona i drugih, nismo se postideli dela Žigona, Pleše, Mađelija, Unkovskog, Mijača, Ristića, Nikite Milivojevića...
Pamte se šokantni plakati, ponajviše onaj od prošle godine sa zgaženom žabom na autoputu, pamte se slogani "između realizma i apstrakcije", "pozorište suštine", "pozorište sinteze", "teatar i parateatar", "klasika i antiklasika", "nove definicije" i ostale sintagme i zbunjujući podnaslovi.
Zato pitanja "Šta je nama Bitef" ili "Šta nam je Bitef bio, i šta će nam biti", ostaju otvorena kao i sam festival. Uostalom, večno mladi Ćirilov doveo je svoju naslednicu, mladu rediteljku Anju Sušu, koja uz njegovo iskustvo i svetsku reputaciju, već zajedno sa njim bira predstave za sledeći, 41. Bitef.
Na kraju ovog kratkog podsećanja na naš najveći i najznačajniji pozorišni festival, recimo da je samo u prvoj dekadi bilo gotovo 150 predstava, a za sve ove godine prošlo je kroz Beograd više hiljada umetnika. Treba reći da smo tada, na početku, kao i sad, kao u nekakvoj čekaonici Evrope. Bitef je onaj glas koji i dalje podseća da nismo ni mi od juče. Bitef je danas dobra stara avangarda, što će potvrditi i njegovi eminentni gosti, pre svega Fernando Arabal, kao predsednik žirija.
A oni koji vole da čitaju, uz već pomenute, imaju i nezaobilazno delo književnika i pozorišnog kritičara "Politike" Muharema Pervića "Volja za promenom" (izdavač Muzej pozorišne umetnosti Srbije, 1995), a uskoro i prevedeno delo ruske naučnice, teatrologa Natalije Vagapove "Bitef: pozorište, festival, život" (izdavač Bitef), dok za kraj godine Istorijski arhiv Beograda priprema knjigu "Istorija Bitefa ispričana dokumentima", čiji je urednik dr Branka Prpa.
Bitef traje, bez obzira na sve manje sedih glava koje ga prate od prvih dana. Prati ga sve više mladih kojima je uskraćen "šengen". Budućnost Bitefa je na čvrstim temeljima suštine čovekove: a to je, večna avantura u potrazi za novim.
Mirjana RADOŠEVIĆ
[objavljeno: 16.09.2006.]
