Izvor: Politika, 23.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do populizma i nazad
Rezultati nedeljnih parlamentarnih izbora u Poljskoj i u Švajcarskoj, ma koliko se tamošnji pobednici i gubitnici razlikovali, potvrđuju teoriju o rotirajućem točku političke istorije - povremeno katapultira populiste u središte državne politike da bi ih, potom, neukrotivom silom centripetalnosti vratio na margine političkih zbivanja.
U Švajcarskoj je taktika ultradesno i nacionalistički orijentisanih narodnjaka urodila plodom. Zahvaljujući agresivnoj, rasistički obojenoj kampanji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << usmerenoj protiv stranaca u zemlji, kao i protiv evrointegracija, stranka populiste Kristofa Blohera osvojila je naklonost 29 odsto birača, što je za švajcarske prilike odličan rezultat, najbolji od 1919. godine.
U Poljskoj je klerikalno-konzervativni pokret političkih i krvnih blizanaca, braće Kačinjski - stranka Pravo i pravda - izgubila na vanrednim parlamentarnim izborima od partije liberalno desnog centra Donalda Tuska.
U razmatranju fenomena populizma, teoretičari koriste krilaticu "do populizma i nazad". Ukazuju na granice prihvatljivosti, štaviše i verodostojnosti populističkih parola i politike.
U razgradnji primera izdvajaju se dve opcije koje su u vezi sa dolaskom na vlast. U prvoj, populističke stranke gube na popularnosti kada birači ustanove da su ključna obećanja ostala neispunjena. Druga opcija odnosi se na zamor birača - u trenutku dostizanja zasićenosti, najvatrenije parole njihovih doskorašnjih idola ostaju bez efekta. Ovaj drugi fenomen doveo je, po proceni stručnjaka, do smene u loži vlade, u poljskom parlamentu.
Strateška računica Kačinjskih, da se podsticanjem osećanja nacionalne ugroženosti obezbedi nova izborna pobeda, urodila je plodom u švajcarskim Alpima. Kristof Bloher je šovinističkim i nacionalističkim parolama mobilisao bezmalo trećinu birača.
Šta je pomoglo Bloheru? Švajcarski izbori su proglašeni sudbonosnim za razvoj konfederacije u sledećem periodu. Na kantar odmeravanja postavljeno je postojeće blagostanje. Na drugi tas je dodata opomena da su dani blagostanja odbrojani.
Švajcarska, naravno, nije suočena sa padom standarda, ne kalkuliše sa dolazećom recesijom, ni sa baukom racionalizacije. Ipak, nezavidna situacija u njenom evropskom komšiluku podstakla je strah - da bi stečeno moglo biti izgubljeno. Kombinovan sa pozivima demokratskih stranaka, da bi, po četvrti put, trebalo razmotriti mogućnost pristupanja EU, strah je nagnao vetar u izborna jedra Bloherovih nacionalista. Njihovo "ne" Evropi, odnosno krilatica "Švajcarska - Švajcarcima", uz najavu pooštravanja tretmana prema strancima u državi, odlučila je izbore.
Vodeći švajcarski komentatori ističu "za brđane uobičajenu tvrdoglavost" koja je kumovala izbornoj pobedi Blohera. Takav inat, međutim, ima ograničen vek trajanja. O tome svedoči sudbina Jerga Hajdera, koji je, na vrhuncu sukoba sa međunarodnom zajednicom, uživao neograničenu podršku Austrijanaca. Posle smirenja situacije birači su ga zaboravili.
[objavljeno: 23/10/2007]
.jpg)
