Izvor: NoviMagazin.rs, 23.Mar.2015, 11:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đurić: Nismo izvukli pouke iz bombardovanja 1999.
Srbija nije izvukla pouke iz bombardovanja 1999. godine, a velika greška je bila kada smo deceniju pre toga izabrali pogrešnu stranu, jer nismo razumeli šta se događa i kuda svet ide, kaže nekadašnji poslanik LDP Bojan Ðurić.
U razgovoru za Tanjug, Ðurić je konstatovao da je bombardovanje bilo najbrutalniji i pogrešan način da se reši konflikt.
"Mislim da su i tada naše političke elite olako verovale da do bomabardovanja neće doći i da ćemo moći da >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << pregovaramo 20 godina. Ne može se pregovarati 20 godina", rekao je Ðurić i podvukao da smo mi na neki način pregovarali od 1990. do 1999. godine, očekujući da do oružane intervencije neće doći i "da ćemo uz neku vrstu pogađanja doći do nekog boljeg rešenja".
U međuvremenu, poručuje, istrošili smo sve adute, devet godina smo propadali, izgubili ekonomijiu i privredu.
"Drugi su izgubili interese da ovde do bombardovanje ne dođe. To je važno iskustvo za nas i o tome moramo stalno da razmišljamo i danas kada govorimo i o našim integracijama i poziciji u Evropi i u svetu. Mi nismo 1999. imali razvijene strane investicije ili strane fabrike ovde koje bi zapravo bile ključan razlog da do vojne intevencije, uništavanja, prekida svake vrste političke i ekonomske saradnje zapravo ne dođe", ukazao je Ðurić.
Objašnjava da smo 1989. godine izabrali pogrešnu stranu, odnosno očekivali da ćemo i dalje moći da budemo "neka vrsta simpatične tampon zone između dva sistema od kojih se tada jedan srušio, drugi ubedljivo i simbolički i materijalno pobedio".
"Nismo razumeli o čemu se radi i kuda svet ide. To ne znači da bismo danas tu grešku mogli ili smeli da ispravljamo tako što ćemo pokušati da primenimo recept koje su izabrale neke druge zemlje 1990. godine. To nikada nije moguće sa 20 godina zakašnjenja, nastale su nove okolnosti", istakao je Ðurić.
Ipak, smatra da naš cilj ne treba da bude odlaganje rešavanja nekih eventualnih problema ili "da se nadamo da u nekim dvadesetogodišnjim pregovorima možemo za sebe da ispravimo poziciju".
Ističe da je bombardovanje na nas uticalo na nekoliko načina, te da sa distance od 16 godina može da se kaže da je njegov glavni uticaj bilo rušenje Slobodana Miloševića od strane naroda.
"Svet se naravno u međuvremenu promenio, danas se i u njemu na nešto drugačiji način gleda na bombardovanje 1999. godine. Bojim se nažalost da mi nismo izvukli dovoljno pouka iz toga. To pokazuju i neki najnoviji događiji. Nismo razvili racionalne odgovore sami među sobom zbog čega se to desilo i kako treba ubuduće da se pozicioniramo. Ne mislim samo politički, već kao društvo", kazao je Ðurić.
Na pitanje da li su drugi izvukli pouke, ako već mi nismo, Ðurić kaže da je to teško reći.
"Rekao bih da je makar u delu naše javnosti u ovih 16 godina razvijana donekle i neka vrsta licemerja . Mi vrlo često, kada govorimo o odnosu Srbije i Nato govorimo na način kao da je sam Nato - generali i piloti aviona doneli odluku o bombardovanju. Mi smo u međuvremenu razvili odnose sa zapadnim zemljama, koje su suštinski donele odluku o bombardovanju Jugoslavije", objasnio je Ðurić.
Naglašava da su i svet i taj vojni savez danas drugačiji i da imaju potpuno druge izazove.
"Ne bih rekao da u politici, u međunarodnoj pogotovo, iko ikada može da kaže da je do kraja izvukao neke pouke i da će se u budućnosti ponašati na određeni način, isti ili drastično različiti, prosto svaka situacija je situacija za sebe", istakao je Ðurić.
Objašnjava da je situacija 1999. godine bila ta da je jedna zemlja u Evropi dugi niz godina, "praktično od raspada Jugoslavije pa do 1999. godine pokazivala da nije u stanju da postane deo jednog novog evropskog poretka".
"Čitavo mučenje devedesetih godina u ovom slučaju završilo se bombardovanjem i vojnom pobedom jedne strane. Mada, mislim da niko ni tada nije imao dilemu kako će se taj rat, ako do njega dođe, završiti", ukazao je Ðurić.
Dodaje da je bombardovanjem u Srbiji srušena iluzija da možemo da budemo neka vrsta tampon zone.
"Voleo bih i nadam se da je srušena iluzija da možemo bilo šta za sebe da dobijemo dugoročno tako što ćemo biti mesto sukoba, uslovno rečeno istoka i zapada. Voleo bih da je taj proces završen. Nadam se da je Srbija donekle shvatila da je mala zemlja, da ona ne može da igra onu ulogu koju je igrala Titova Jugoslavija", poručio je on.
Komentarišući nedavnu posetu Srbiji nekadašnjeg premijera Velike Britanije Tonija Blera, čija je zemlja učestvovala u bombardovanju Srbije, Ðurić je rekao da se nadao da smo tu vrstu emocije u odnosu na tadašnje političare pa i Tonija Blera razrešili u jesen 2000. ili 2001. godine.
"Shvatio sam da je naša petooktobarska ili post petooktobarska odluka da se integrišemo u zapadni svet podrazumevala i da više ne govorimo o zapadnim političarima rečnikom koji je bio karakterističan za stresni period bombardovanja, kada je on donekle i normalan. Mislio sam da smo to pitanje rešili i kada je Širak došao u Srbiju 2001. godine", rekao je Ðurić.
Ljudi, građani, birači imaju pravo da budu posebno emotivni u periodu između 24. marta i sredine jula, kaže, ali dodaje da od onih koji kreiraju javno mnjenje u društvu se očekuje da budu mnogo racionalniji.
"Ne možemo da biramo stvrane u zavisnosti od toga kakav je naš odnos prema jednoj ili drugoj politici ili političarima. Ne možemo u 2015. godini da razmišljamo u atmosferi okupljanja po mostovima koje je bilo karakteristicno 1999. godine", zaključio je Ðurić.
.jpg)
