Izvor: TvojPortal.com, 11.Feb.2012, 12:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đurđevdan
/vesti online/ Nije baš u skladu sa srpskom tradicijom, ali sva je prilika da bi konačni obračun za bolju Srbiju morao da se dogodi na veliki pravoslavni svetac Đurđevdan, kada se druži, slavi, jede i pije, ali ne rešavaju važni državni poslovi. Politička strategija aktuelne vlasti, koja se iscrpljuje u ovakvoj vrsti marketinga, namerno je izabrala 6. maj da nagovesti dan izbora, ne bi li se time otupela oštrica najnezadovoljnijih i pacifikovalo neraspoloženje Srba.
>> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com <<
Simbolika Đurđevdana kao hajdučkog sastanka u svemu ovome ima posebno mesto, iako odavno u Srbiji nema ni hajduka, ni pravih harambaša, a izgleda ni elementarne energije da se svrgne svaka vrsta uzurpatora nacionalne slobode. Otuda i pitanje koje sve češće postavljamo u susret Đurđevdanu: može li se izborima popraviti ovako razorena Srbija?
Niko pametan u ovom trenutku ne može da bude protiv zaokruživanja olovkom, kao legitimnog sredstva da neefikasnu i parazitsku vlast smeni. Ali, stepen svekoliko agonije u kojoj se nalazi nacionalno, državno i društveno biće Srbije, na jednoj, i odsustvo bilo kakve narodne energije da to menja, na drugoj strani, ozbiljno dovodi pod sumnju da se aktuelni jad i čemer koji živimo već više od jedne decenije, a posle petooktobarskog prevrata, može tako jednostavno promeniti.
Narasli stepen korupcije u Srbiji zaoštrava ono što neki svetski teoretičari nazivaju obnovom klasnih sukoba. Ako se kod nas od 18.000 funkcionera na meti Agencije protiv korupcije nađe samo njih 560, a od 18 kritičnih slučajeva samo u dva se podnesu krivične prijave, zbog kojih se direktorki ove institucije neviđeno preti, onda je jasno ko nas i kako vodi ka nečemu što "nema alternative".
Kada se ovom doda cifra od 400.000 novih nezaposlenih, koji idu na dušu vlasti, sa nezaposlenošću većom od 20 odsto, onda teza o zaoštravanju klasne borbe u Srbiji postaje razumljivija. Tim pre što u državnim resorima već godinama sede stranci, a na njihovim platnim spiskovima nalazi se dobar deo aktivista nevladinih organizacija, po pravilu antisrpski nastrojenih, pa ocena o izdaji zemlje u svetlu takvih činjenica ne izgleda preterano.
Teritorijalna ugroženost ne iscrpljuje se samo primerom Kosmeta, jer lagano uvođenje državnosti u Vojvodinu, paternalistički odnos Turske prema Raškoj oblasti, kao i najnovije smenjivanje Karađorđa albanskim Skenderem begom u Preševskoj dolini, kao novom potencijalnom žarištu, govori da se pod firmom borbe protiv nacionalizma lagano sprovodi program zatiranja svega srpskog.
Opsirnije
.jpg)
