Izvor: Večernje novosti, 11.Okt.2018, 16:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Đukić Dejanović: Stigmatizacija je ružna, ali je i naša realnost

Nije sramota biti slab i tražiti oslonac, niti je sramota tražiti stručnu pomoć i podršku, jer su problemi mentalnog zdravlja sastavni deo ljudskog života, izjavila je ministarka za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović Nije sramota biti slab i tražiti oslonac, niti je sramota tražiti stručnu pomoć i podršku, jer su problemi mentalnog zdravlja sastavni deo ljudskog života, izjavila je danas ministarka za demografiju i populacionu politiku >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Slavica Đukić Dejanović. Ona je to rekla u Skupštini Srbije na predstavjanju projekata "Niste sami" čij je cilj prevazilaženje predrasuda prema mladima sa problemima mentalnog zdravlja i invaliditetom. "Stigmatizacija, ružno obeležavanje onog ko ima problem duše, naša je realnost", upozorila je Đukić Dejanović i dodala da svaki građanin mora da zna da takvi ljudi mogu biti korisni članovi društva u okviru svojih potencijala, ako se njihovi problemi minimizuju zahvaljujići redovnoj terapiji ili psiholoskoj podršci stručnjaka. Ministarka je ukazala, da do 2030. godine, zahvaljujići implementaciji ciljeva iz Agende 2030 UN nijedan čovek, pa ni onaj sa posebnim potrebama ne sme da ostane iza kolone.PROČITAJTE JOŠ: Dejanović: Alarmantno je što toliko mladih želi da ode "Dakle, do 2030. svi moraju živeti dostojanstvenije i bolje, posebno oni koji sada tako ne žive. Iz tog razloga, fokusiraćemo se ka osobama sa mentalnim smetnjama, sa idejom da, pre svega, ukažemo da sam pojam mentalna smetnja ne mora uvek značiti da se radi o osobi koja će čitavog zivota imati neki svoj svet, daleko od realnosti", rekla je ministara koja je i predsednica Međuresorne grupe za sprovođenje te Agende. Prema rečima ministarke, važno je da svaki građanin počevši od sopstvenog okruženja, razvija empatiju, poverenje, humane i solidarne odnose stvarajući tako uslove za srećnije, odnosno mentalno zdravije društvo.PROČITAJTE JOŠ: SVE VIŠE GRADOVA U SRBIJI TRAŽI RADNIKE: Gde i kako do posla bez muke i čekanja "Osobe koje imaju probleme mentalnog zdravlja u društvu se često opažaju kao opasne, nepredvidive ili drugačije, a takve osobe neretko imaju problem otuđenosti, prilagođavanja u društvu, kao i uobičajenog svakodnevnog funkcionisanja", rekala je ona i dodala da je iz tog razlga veoma važno promeniti predrasude koje su u vezi sa psihičkim poremećajima i prihvatiti činjenicu da je granica između mentalne bolesti i zdravlja vrlo krhka. Dodala je da svi oni koji imaju potrebu da stigmatizuju moraju da znaju da nema osobe koja u nekim okolnostima ne bi mogla postati osoba sa mentalnim problemom, samo što svako ima svoj prag za nastanak bolesti. "Zauzimanje pozitivnog stava prema osobama sa duševnim poremećajima nije samo gest dobre volje, već znak valjane informisanosti i razvijene zdravstvene kulture, a poznata je i činjenica da su osobe sa mentalnim smetnjama, suprotno predrasudama, češće žrtve nego nasilnici", rekla je ona. Ministarka je podsetila da organizovana društva prihvataju osobe sa takvim problemima, a onda same zajednice, jedinice lokalnih samouprava na njih gledaju kao na svoje sugrađane koji ne smeju nikako pripadati nekom drugom redu građana, nego onom istom prvom redu u kome su i oni sami. "Iz tog razloga, porodice, komšije, prijatelji, duhovnici, zdravstveni i socijalni radnici, lokalna policija, dakle svi subjekti koji pripadaju jednoj jedinici lokalne samouprave, jednom gradu ili jednoj opštini, jednoj ulici u kojoj funkcioniše i živi takva osoba, trebalo bi da budu upoznati da takva osoba ima određene probleme, ali ako redovno koristi određenu terapiju ili psiholosku podršku stručnjaka, ti problemi mogu biti minorni i ona u okviru svojih potencijala može biti koristan član društva", zaključila je Đukić Dejanović.

Nastavak na Večernje novosti...