Izvor: B92, 11.Okt.2018, 16:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Posledice su složene i dalekosežne"

Posledice odlaska mladih iz Srbije su složene i dalekosežne, rekla je ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović.

Ona je naglasila da je upravljanje migracijama mladog visokoobrazovanog stanovništva jedan od prioritetnih zadataka Vlade Srbije.

Đukić Dejanović je istakla da se trenutni efekti odliva mladog stanovništva ogledaju u promeni ukupnog broja i strukture stanovništva i istovremeno upozorila na dugoročne efekte >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji su, kako je naglasila, daleko nepovoljniji.

''Emigraciona područja, koja već zaostaju u ekonomskom razvoju dodatno će osiromašiti u demografskom, fertilnom, radnom, kulturnom, intelektualnom i svakom drugom pogledu'', rekla je ministarka na panelu ''Okviri javnih politika i koordinacija ključnih aktera relevantnih za migracije i razvoj'' održanom u okviru konferencije ''Migracije i razvoj:dijaspora u fokusu''.

Đukić Dejanović je podsetila da su rezultati istraživanja sprovedenog početkom godine pokazali da trećina studenata u Srbiji planira da ode u inostranstvu posle završenih studija, a da polovina njih ne planira da se vrati u zemlju.

Ministarka je ukazala da je istraživanje, u kojem je učestvovalo više od 11.000 studenata, pokazalo i da više od 90 odsto ispitanika ima punu podršku roditelja za odlazak u inostranstvo, kao i da oko 70 odsto njih ima rodbinu ili prijatelje u drugim zemljama.

''To što svaki drugi student ne planira da se vrati u Srbiju je zabrinjavajući podatak i govori nam da oni verovatno razmišljaju da nema nade da će se stvari u našoj zemlji popraviti'', kazala je Đukić Dejanović.

Kako je rekla, kao glavne razloge za odlazak studenti su navodili nemogućnost nalaženja posla u struci (27,3 odsto), slabo plaćen posao u struci (21,3 odsto) i nizak životni standard (20,1 odsto), dok su istovremeno kao ključne prednosti života u inostranstvu istakli lakše nalaženja posla u struci (27,6 odsto) i bolje plaćen posao u struci (24,3 odsto).

Studenti bi najradije otišli u Nemačku (24,2 odsto), SAD (11,2 odsto), Švajcarsku (10,7odsto), Austriju (8,7odsto) i Norvešku (6,3 odsto).

Više od polovine studenata (51,6 odsto) ne bi napustilo Srbiju ako bi im bio obezbeđen posao u struci, a skoro četvrtina studenata je izjavila da ništa ne može da promeni njihovu odluku da odu iz Srbije.

Istraživanje je pokazalo i da je više od trećine studenata koji žele da napuste Srbiju iz južne i istočne Srbije.

Ministarka je ukazala i na podatak da je u istraživanju među studentima učestvovalo čak 64,6 žena, a 35,4 odsto muškaraca.

''To nameće razmišljanje da će odluka studenata da odu iz zemlje ozbiljno ugroziti produkcioni i reprodukcioni potencijal na lokalnom i nacionalnom nivou i da može intenzivirati negativne demografske tendencije koje dominiraju na našim prostorima'', naglasila je Đukić Dejanović.

Prema njenim rečima, oni koji sada planiraju da napuste Srbiju u proseku imaju 28,7 godina, a svaki peti među njima ima diplomu fakulteta ili visoke škole.

Ministarka je ocenila da je upisnu politiku na fakultetima treba uskladiti sa stvarnim potrebama tržišta rada i to se nameće kao neminovnost u razvoju savremene Srbije.

''Razvijena tržišta rada nisu dovoljna garancija da će u scenariju budućih migracija biti mesta za ponudu visokoobrazovanih ljudi iz Srbije i predstavljaju izazov za svakog potencijalnog migranta'', ukazala je Đukić Dejanović.

Na panelu je učestvovala i zamenica komesara Komesarijata za izbeglice i migracije Svetlana Velimirović koja je istakla da je kada je usvajana Strategija za upravljanje migracijama insistirano na tome da se obuhvate sve komponente migracija uključujući i razvojnu komponentu i jačanje komunikacije sa dijasporom.

Kako je rekla, Komesarijat ima nekoliko zadataka koji se odnose na sprovođenje Strategija i Zakona o upravljanju migracijama, a jedan od njih je prikupljanje podataka, praćenje i izveštavanje o upravljanju migracijama.

''Tada je prepoznato da je, da bi se doprinelo razvoju zemlje, potrebno prikupljati podatke o migracionim tokovima. Komesiarijat ima zadatak da analizira i izveštava o politikama migracija i sprovođenju mera koje donosi vlada'', navela je Velimirović.

Konferencija ''Migracije i razvoj:dijaspora u fokusu'' organizovana je sa ciljem da se utvrde polazne osnove za koordinaciju ključnih aktera u društvu kako bi se jačale veze sa iseljeništvom i dijaspora što efikasnije uključila u razvojne procese u matičnoj zemlji.

Nastavak na B92...