Izvor: TvojPortal.com, 15.Feb.2012, 10:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đinđić za poneti i druge priče
/press online/ Da sve bude veselije, u Skupštini Srbije navodno su se pojavili neki poslanici što na meniju parlamentarne kafane traže puževe i žablje batake. Evropski, kulturno, svedeno, mala porcija. Sad svi odriču da je takav zahtev postojao, a i ako jeste, to je neko iz druge partije. Jedino se ne sumnja na Palmu.
Konkurs za Reta Batlera i Skarlet O'Haru srpskog političkog glumišta, onih koji će bezočno lagati i svašta obećavati uoči Đurđevdana uz čuveno >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << „O tome ću misliti sutra", a dan kasnije izgovoriti „Iskreno draga, nije me briga", ovde se nikada ne zatvara. U zemlji suočenoj sa toliko problema ponovo nekako sve beži u ezoterično i mitsko, od snegova i pretnje potopom do epike i Tarabićevih „načertanija", a pitanje čiji je Đinđić i kome zaklinjanje u njegovu politiku može doneti glasove ponovo se aktuelizuje.
U odsustvu svežih ideja i novih lica, jednačina političke nekrofilije kaže da će se u martu u obilasku Aleje velikana, uz iskrene poštovaoce Đinđićevog dela, naći i oni koji će opet doći da provere da li je zaista mrtav, kao i oni čija je sva politička vera u zaboravu. Jer da nema nade u zaborav, ne bi Jorgovanka Tabaković iz SNS, a nekadašnji član SRS, govorila da voli da citira Đinđića i da ga upoređuje sa Putinom. „Obožavam ljude poput Đinđića, koji govore pametno i to zaista pamtim", a onda biračima diljem Srbije otkriva tajnu da sa Tomislavom Nikolićem ponekad priča o Đinđiću i njegovim „predivnim rečenicama". Ona njemu valjda citira Đinđićeve misli, a on njoj verovatno objašnjava da se šalio kad je pominjao ono sa nogom u gipsu i da se iz stana zapravo preselio zbog većeg komfora, a ne zato što nije hteo da živi u ulici koja je nazvana po pokojnom premijeru.
Ili, recimo, Slavica Đukić Dejanović, koja podseća zaboravne da su „Đinđić i Milošević hteli da prave zajedničku vlast za dobrobit Srbije, ali eto nisu uspeli, pa je to sada pošlo za rukom Tadiću i Dačiću". Šta, nije valjda da se ne sećate, kao da pita Slavica Đukić, čiji govor iz septembra 2000. u kome kune izrode iz „NATO partija" sada politički i koaliciono neosvešćena manguparija ponovo vrti li, vrti na Jutjubu.
Šta reći o pokušaju Ranka Krivokapića, koji je rešio sve probleme u rodnoj Crnoj Gori, pa sada ime pokojnog premijera pominje u slučaju „Nikolaidis-Ugričić". On ceni da je smena Ugričića „još jedan obračun sa pokojnim Zoranom Đinđićem".
I Čedomiru Jovanoviću Đinđić uvek dobro dođe. Ne voli baš da se seća epizode roštiljanja na Palama, da pominje da je nekadašnji premijer drugovao sa liderima „genocidne tvorevine", kako je nedavno krstio Republiku Srpsku, ali za sve ostalo je punih usta o Đinđiću. I stajling je tu, em preskače po tri stepenika kad se penje, em maše rukama kad debatuje, govori i vrti glavom baš kao premijer nekada. Izgleda, ipak, slaba vajda. Vesna Pešić kaže da je toj družini „sticanje novca i privilegija glavna aktivnost, a politika sporedna, usputna delatnost." I još kaže: „I meni je trebalo dosta vremena da ukapiram tu stvar. Svako ko namerava da glasa za te ljude treba da zna da će biti zaboravljen onog trenutka kada budu objavljeni rezultati izbora." Znači, i gospođa Pešić je ukapirala.
Opsirnije
