Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Feb.2010, 11:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đaci imaju "važnija posla" od škole
BEOGRAD,NOVI SAD - Veliki broj učenika u Srbiji je nemotivisan i ne vidi svrhu obrazovanja, škola je nešto što se mora, nešto što mlade ne priprema za život, oduzima im mnogo vremena od drugih "važnijih stvari", zaključci su istraživanja koje su sproveli Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Institut za psihologiju beogradskog Filozofskog fakulteta.
Kako je Tanjugu izjavio koautor projekta, psiholog Veljko Đurić, istraživanje je finansiralo Ministarstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << prosvete sa ciljem da proveri stavove srednjoškolaca, njihovih roditelja i nastavnika, a podaci i rezultati ankete treba da posluže popravljanju stanja u školama.
Srednjoškolci smatraju da je važno "snaći se", sa što manje uloženog napora postići što više, kao i da uspeh u životu ne zavisi od obrazovanja, jer, prema mišljenju mladih, život nije u školi, već negde drugde, naveo je Đurić neke od zaključaka istraživanja.
U "snalaženju" đaci koriste savremenu tehnologiju, ali ni "puškice" nisu na odmet, kao ni dobro staro prepisivanje, naveo je Đurić, uz konstataciju da "dok drugi narodi uči, mi se 'snalazimo' i nekako ćemo to da 'izvrdamo'".
Đurić, profesor Fakulteta za pravne i poslovne studije u Novom Sadu, navodi da dobri učenici, ipak, ne omalovažavaju školu i školske vrednosti, imaju osećanje samoefikasnosti, neskloni su obmanama i veruju da je nagrada efikasnija od kazne.
Istraživanje je pokazalo ono što u praksi odavno postoji - ogroman jaz između nastavnika i učenika, koji smatraju da njihovi predavači, nezadovoljni materijalnim položajem i društvenim vrednovanjem, postoje samo da bi ih "gnjavili i mučili".
Nastavnici, mada u najboljoj poziciji da utiču na učeničku motivaciju, veoma često ne prepoznaju svoj potencijal i mnogima od njih nedostaje obuka i znanje potrebno da uoče, podstiču i održavaju učeničku motivaciju.
Nažalost, veliki broj nastavnika smatra da je njihov posao da predaju gradivo, a ne da motivišu đake, pokazalo je istraživanje, koje je iznelo na videlo i mnogobrojne primere neetičkog ponašanja svih učesnika ankete, koje ozbiljno ugrožava integritet obrazovnog sistema.
Nastavnici vređaju učenike, govore im da su idioti, udaraju im šamare, što prema Đurićevim rečima, stvara još veći jaz između "ova dva sveta", iako provode mnogo vremena zajedno. Sa druge strane, i đaci varaju i obmanjuju na sve moguće načine, lažu, zabušavaju, "snalaze se".
Ipak, u našim školama postoje i podsticajni nastavnici, otvoreni prema učenicima, ne omalovažavaju ih i ne tolerišu obmanjivanje, jasno saopštavaju svoja očekivanja i kriterijume ocenjivanja, istakao je Đurić.
Stručnjaci upozoravaju da je učenička anksioznost, čiji su glavni uzroci ocenjivanje i kazne, jedan od glavnih razloga školskog neuspeha. Anksioznost udaljava učenike od škole i okreće ih drugim izvorima pohvala i nagrada, najčešće ulici, upozorio je on.
Istraživanjem su obuhvaćeni i roditelji, koji brinu tranzicione brige, smatraju da škola ne zauzima visoko mesto u vrednosnom sistemu njihove dece i čak saučestvuju u obezvređivanju školskih vrednosti, tako što omalovažavaju nastavnike, pravdaju izostanke, prave se da ne primećuju pokušaje obmane, povlađuju deci, gledaju samo da im deca nekako završe "tu školu".
Sa druge strane, roditelji od dece zahtevaju ocene i diplome, sticanje znanja ih ne zanima previše, jer, kako je istakao Đurić, vide da su "ispustili konce", ali se preterano ne bune i ne opiru, a nemaju ni pravu komunikaciju sa školom.
Ipak, svi učesnici ankete slažu se u jednom - da su nastavni programi preobimni, zastareli i bez kontakta sa životom.
Đurić smatra da treba što pre vratiti ugled školi, obrazovati nastavnike da prepoznaju, podstiču i održavaju učeničku motivaciju i kažnjavati i suzbijati sve oblike neetičkog ponašanja učenika i nastavnika.
"Srbija nema naftu, neće je ne imati i naša jedina šansa je kvalitetno obrazovanje", istakao je Đurić i naveo da se to neće desiti samo od sebe i da je potrebno mnogo truda i pametnih poteza da se približimo "onima koji su odmakli".
Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom nacionalnom uzorku od 4.800 učenika prvog razreda srednje škole i 1.250 njihovih nastavnika, tokom prethodne školske godine.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
Učenici nemotivisani, imaju "važnija posla" od škole
Izvor: SrbijaNet.rs, 21.Feb.2010
Veliki broj učenika u Srbiji je nemotivisan i ne vidi svrhu obrazovanja, škola je nešto što se mora, nešto što mlade ne priprema za život, oduzima im mnogo vremena od drugih "važnijih stvari", zaključci su istraživanja koje su sproveli Zavod za vrednovanje
Srednjoškolci: Život nije u školi, važno je snaći se
Izvor: Blic, 21.Feb.2010
Veliki broj učenika u Srbiji je nemotivisan i ne vidi svrhu obrazovanja, škola je nešto što se mora, nešto što mlade ne priprema za život, oduzima im mnogo vremena od drugih "važnijih stvari", zaključci su istraživanja koje su sproveli Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja...
Škola “smor” i za đake i za nastavnike
Izvor: Kurir, 22.Feb.2010, 05:32
BEOGRAD - Veliki broj učenika u Srbiji je nemotivisan i ne vidi svrhu obrazovanja, zaključak je istraživanja Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i Instituta za psihologiju. Anketa koja je lane sprovedena na uzorku od 4.800 đaka prvog razreda i 1.250 nastavnika pokazala je da srednjoškolci...
