Izvor: Politika, 04.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diplomirani jednako master
S obzirom na veliki publicitet koji je tema "diplomirani jednako master" izazvala u javnosti, namera mi je da doprinesem boljem razumevanju problema.
Dosadašnji sistem zvanja tj. stepena stručne spreme u višem i visokom obrazovanju Srbije, kao i drugih bivših jugoslovenskih republika, ima četiri stepena: šesti – viša škola, sedmi 1 – fakultet, sedmi 2 – magistratura i osmi – doktorat. Potpisivanjem Bolonjske deklaracije i usvajanjem Zakona o visokom obrazovanju septembra >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 2005. godine naša država je prihvatila i realizovala obavezu stvaranja sistema zvanja uporedivog sa drugim evropskim (i prekomorskim) zemljama, sistema koji ima tri stepena: prvi – osnovni (tzv. bečelor), drugi – diplomske studije (tzv. master) i treći – doktorski.
Zakonodavac nije predvideo kako će se prilagođavanje pomenutih sistema obaviti, već je odluku prepustio zajedničkom organu srpskih univerziteta, Konferenciji univerziteta Srbije, skraćeno KONUS-u. Rektorski savet KONUS-a koji čine rektori svih državnih i privatnih univerziteta je na sednici 19. oktobra 2006. godine jednoglasno doneo odluku da se dosadašnji sedmi 1 stepen tj. fakultetska diploma automatski izjednačava sa novim drugim stepenom diplomskih studija (master). Predlog za donetu odluku došao je od studenata-prorektora univerziteta u Beogradu i Kragujevcu, kao i od dve najznačajnije studentske organizacije: Saveza studenata i Studentske unije. Shvatajući u potpunosti ozbiljnost i dalekosežnost ove odluke, rektori su posle iscrpne analize argumenata za i protiv – prihvatili predlog studenata. Posle donošenja odluke, a zbog njenog značaja i reakcija koje je izazvala, predsednik KONUS-a je odlučio da je još jednom potvrdi na Skupštini KONUS-a koja treba da bude održana u ponedeljak, 6. novembra.
Kao svaka odluka ovakvog ranga i dometa i ova je rezultat kompromisa mnogobrojnih argumenata za i protiv. Evo nekih. Ako se odluka definitivno odobri, sudije neće morati da brinu da li će im važiti pravosudni ispit (u budućnosti će samo master moći da polaže pravosudni ispit), profesori u školama neće razmišljati da li je njihovo obrazovanje dovoljno (u budućnosti će samo master moći da predaje u gimnaziji), svi fakultetski obrazovani stručnjaci moći će mirno da nastave da rade ne strahujući da će im sutra poslodavac reći: "Nisi master, dobijaš otkaz".
Svako ko radi u visokom obrazovanju zna da je osnovni nivo "bečelora" na Zapadu ispod nivoa znanja koje je u našem dosadašnjem sistemu obezbeđivala diploma fakulteta. Do tog zvanja prosečan student stiže posle tri godine studiranja. U SAD je to četiri godine, ali je tamo prosečni nivo srednje škole daleko niži od evropskog, pa je dodatna godina potrebna za dostizanje ovog nivoa. U Srbiji je, kao što je poznato, prosečno trajanje studija preko šest godina. Da li su naši studenti gluplji? Naravno da ne. Naše studije su teže i zahtevnije, što je i bio razlog pokretanja reforme u poslednjih nekoliko godina. Prihvatanjem principa "diplomirani jednako master" potvrdili bismo nivo naših dosadašnjih diploma. Time bi procenat visokoobrazovanih u Srbiji bio doveden do realnog broja od 11 odsto koji uključuje i one sa višom školom i starim prvim stepenom studija – "bečelore" i one sa fakultetskom diplomom – "mastere".
Umesno je pogledati kako su ovaj problem rešile bivše jugoslovenske republike. Vidimo da je princip "stari diplomirani jednako novi master" prihvaćen i u Sloveniji i u Hrvatskoj. Tamo je odluku doneo zakonodavac i univerzitetima olakšao posao. Dolazimo do još jednog važnog argumenta. Ako pomenuti princip ne prihvatimo, bićemo svedoci talasa nostrifikacija srpskih diploma u Hrvatskoj radi dobijanja zvanja "master". Ne samo da ćemo time posredno devalvirati vrednost naših diploma koje nisu ništa slabije od hrvatskih, već ćemo tamošnjim univerzitetima obezbediti solidan prihod.
Došli smo do važnog, finansijskog argumenta. Kao što je poznato, državni univerziteti su zbog nedovoljnog finansiranja od strane osnivača – države Srbije, u hroničnoj besparici. U situaciji kada je budžetska plata redovnog profesora univerziteta manja od plate početnika u stranoj firmi i kada fakulteti ne mogu da plate troškove vode i struje, ne može se mnogo zameriti rukovodstvima fakulteta što finansijske probleme prevaljuju na leđa studenata. Ukoliko se princip "diplomirani jednako master" ne prihvati, uvođenje jednogodišnjih programa koji omogućuju dokvalifikaciju diplomiranih do zvanja "master" tj. kupovinu zvanja, značajno bi popunilo prihode fakulteta. Ali, da li je student taj koji treba da ponese teret finansiranja visokog obrazovanja? U siromašnoj državi kakva je Srbija, ovakva strategija je nedopustiva i dovela bi do smanjenja opšteg nivoa obrazovanosti nacije. A možda je to i namera onih koji su ovu osetljivu odluku prepustili univerzitetima?
Zbog svega ovoga, nadajmo se da će Skupština KONUS-a potvrditi odluku svih rektora Srbije.
Profesor Matematičkog fakulteta i prorektor Univerziteta u Beogradu
Aleksandar Lipkovski
[objavljeno: 04.11.2006.]
