Izvor: BKTV News, 17.Mar.2012, 13:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinkić protiv Dinkića
Sećate li se filma Kramer protiv Kramera? Pun poetike i životne stvarnosti.
Dinkić protiv Dinkića se odvija u stvarnom životu. U realnom vremenu. Bez poetike, naravno.
Dinkić piše roman o sebi koji će ostaviti pokolenju. O njemu se ne može govoriti drugačije već uz puno poštovanja, za istinsko majstosrtvo u političkom marketingu. Greška je samo u koracima. Suviše brzo menja mišljenje da bi se oslonio na kratak vek narodnog pamćenja.
Dinkić je čovek koji govori >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << o uzrocima nezaposlenosti, zaboravljajući da je kao guverner Narodne banke preko noći ostavio preko 8.000 iskusnih i vrsnih bankara u četiri nacionalne banke.
Do dana današnjeg, ni posle skoro decenije, stečajni upravnici ne uspevaju da potroše ono što je u njima ostalo. Neke od njih, kao Beobanka, pored imovine je prošle godine imala i oko 300 miliona evra gotovine na računu. Uz ove četiri banke, tada mlađani guverner je zbrisao sa tržišta i 36 privatnih banaka. Ni slučajno, ni bez razloga – utro je put stranim bankama koje danas „gule kožu“ i stanovništvu. One nam na deviznu štednju daju kamatu od 5-6 odsto, ali zato na kredite, od naših para, ubiru profit od preko 25 odsto!
Dinkić je čovek koji danas agituje da se PDV plaća tek kada se roba proda, a kao ministar finansije je upravo uradio suprotno. Zar to nije Dinkić protiv Dinkića!
Dinkić je čovek koji je ovih dana u istom trenutku sa predsednikom države na otvaranju „predizbornih fabrika“, ali ga nema u „zvaničnim storijama“ na TV ekranima.
Njihove stranke su u „zaleđenoj koaliciji“. Zato se Dinkić kasnije sam pojavljuje na ekranu. Često i u plaćenom ternimu.
Zajedničko im je da su u tim gradovima bile naše velike fabrike koje su obrasle u korov ili nestale zahvaljujući njihovoj ekonomskoj politici. Događa se to u „Zastavi“, Leskovcu, nekadašnjem našem „tekstilnom Mančesteru“, ali i u drugim gradovima.
Otvaraju „inostrane fabrike“ sa kapitalom srpskih poreskih obveznika. Strancima se za svakog zaposlenog plaća od 5.000 do 10.000 evra. Glupo je i pomisliti da tako nešto ne bi umeli da urade i naši preduzetnici.
Sam Dinkić kaže da je njegova baba u mom rodnom Gornjem Katunu znala da plete čarape još u prošlom veku.
Dinkić je, najzad, čovek koji je izišao iz Vlade kada je uspeo da u sva ministarstva G 17 plus dobro udomi svoje kadrove, preseli agencije u neke regionalne centre i onda krenuo u političku izbornu trku pod imenom Udruženi regioni Srbije.
Ko danas može da ga optuži da to čini sa državnim parama ili da zloupotrebljava položaj? Ali, poziva protivi „partiokratiji“ Tadića, Dačića, pa čak i Nikolića, lidera najveće, ali opozicione stranke. Svaka mu čast.
Dinkić protiv Dinkića je trenutno najuzbudljivija storija na TV ekranima.
Mirko Stamenković
Tweet
