Izvor: Politika, 14.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dilema o legalnosti izbora
Očigledno zatečeni raspisivanjem izbora, u DSS-u odmah su najavili da će političku reakciju odložiti na nekoliko dana, tačnije do sednice Saveta bezbednosti 19. decembra, ali su zato istog trenutka krenuli u pravno osporavanje takve odluke. Samo nekoliko sati nakon što je predsednik parlamenta Oliver Dulić saopštio datum izbora, u stručnim službama Vlade Srbije, kako je prenela jedna agencija, njegova odluka ocenjena je kao protivustavni akt. Ustavni zakon, kako su ga ove službe protumačile, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nalaže da se izbori za predsednika Srbije mogu raspisati tek po stupanju na snagu poslednjeg od šest zakona koji su neophodni za raspisivanje izbora, odnosno osam dana od objavljivanja u "Službenom glasniku". Kako su objasnili, četiri zakona – o službama bezbednosti, o spoljnim poslovima, o odbrani i o Vojsci, čak i da su odmah objavljeni ne mogu stupiti na snagu pre 19. decembra (a zakon o Vojsci 1. januara) što znači da ni izbori ne mogu biti raspisani ranije.
Reagujući na tumačenje stručnih službi vlade, juče se oglasio i kabinet predsednika Srbije koji je odbacio njihove primedbe.
"Shodno članu 3. stav 2. Ustavnog zakona, izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skupštine najkasnije do 31. decembra 2007. godine. To što su izbori raspisani 12. decembra potpuno je u skladu sa ovom odredbom Ustavnog zakona", rečeno je Tanjugu u Kabinetu predsednika Republike.
Prema tom izvoru, potpuno je irelevantna činjenica da li su zakoni koji regulišu položaj predsednika Republike stupili na snagu, jer to nije uslov za raspisivanje izbora. Dva zakona, kako ističu, već su stupila na snagu, dok će preostala četiri stupiti na snagu znatno pre nego što novi predsednik bude izabran.
Juče su se i u vladi ogradili od ocene koju su dale njihove stručne službe. Ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo, nakon jučerašnje sednice vlade, pojasnio je da "vlada ni ne može da raspravlja o zakonitosti rada parlamenta, o tome treba da odlučuju Ustavni sud i nadležna skupštinska tela".
Međutim, argumentacijom kojom su se služile "stručne službe" služio se i Miloš Aligrudić, šef Poslaničke grupe DSS-a u Skupštini Srbije, koji je juče od predsednika parlamenta tražio da povuče odluku o raspisivanju izbora.
Rasprava o zakonitosti Dulićeve odluke juče se povela i među pravnicima, a nametnula se i dilema da li se oni koji smatraju da je povređen Ustavni zakon mogu obratiti Ustavnom ili Vrhovnom sudu.
Slobodan Vučetić, bivši predsednik Ustavnog suda, ocenjuje da se u članu 3. Ustavnog zakona kao uslov za raspisivanje izbora predviđa i stupanje na snagu i poslednjeg od šest zakona kojima se regulišu izbori i ovlašćenja predsednika Republike.
A predsednik Udruženja "Pravnici za demokratiju" Stevan Lilić ocenio je, kako prenosi B 92, da su predsednički izbori raspisani legalno. On je naveo da se, sa pravne tačke gledišta, mora imati u vidu kontekst u kome se zakon primenjuje, a ne samo tekst zakona. "Svaki oblik proceduralne ili pravne opstrukcije predsedničkih izbora od nekih političkih aktera, bio bi veoma štetan za Srbiju i njene građane", rekao je Lilić.
Pošto je Fond za razvoj demokratije juče zatražio da se oceni zakonitost odluke o raspisivanju predsedničkih izbora za 20. januar 2008. godine, u Ustavnom sudu je agenciji Beta rečeno da oni ne odlučuju o ustavnosti pojedinačnih akata kakva je odluka o raspisivanju predsedničkih izbora.
I bivši predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić je to potvrdio. "Koliko je meni poznato, Ustavni sud ima čvrst stav da akte koji imaju politički karakter ne smatra upravnim i ne ocenjuje", kazao je Vučetić agenciji Beta.
Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda, u izjavi za "Politiku" kaže da je ovo ipak slučaj za Ustavni sud, ali samo ukoliko oni koji imaju primedbe na zakonitost odluke podnesu ustavnu žalbu. A ustavna žalba ima za predmet upravo pojedinačni akt kakav je raspisivanje izbora.
"Vrhovni sud nema šta tu da traži, jer nije povređeno nijedno izborno pravo pošto nije ni bilo izbora. Ali je sporno da li su izbori mogli biti zakazani ili ne, a to je onda predmet ustavne žalbe. Ona bi trebalo odmah da se podnese i da Ustavni sud reaguje brzo. Za odluku mora da glasa osam od 15 sudija, s tim što ih je za sada izabrano deset", objašnjava Ivošević.
[objavljeno: ]
