Izvor: RTS, 09.Apr.2012, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devize od piljevine
Da se pametnom investicijom može zaraditi pokazuje primer peleta, goriva koje se pravi od strugotine ili piljevine. Od izvoza peleta zarađeno je devet miliona evra, pa se sve više proizvođača sprema da ga proizvodi.
Pelet, koji se dobija od strugotine ili presovane piljevine, polako postaje jedan od izvoznih aduta Srbije. Taj energent sve se više koristi za grejanje, a Evropa potroši čak 80 odsto svetske proizvodnje. Sve je više proizvođača i u našoj zemlji, a samo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << prošle godine izvozom peleta zarađeno je devet miliona evra.
U Srbiji je registrovano 20 proizvođaća peleta, a rade, i to dobro, njih 17. Pelet izvoze najviše u Italiju, Sloveniju i Makedoniju. Potražnja je tolika da bi moglo da se proda i 10 puta više.
"Svu proizvodnju peleta prodamo u Italiji. Sve poslove dogovorimo tokom leta, a ove godine i mnogo ljudi iz Srbije traži pelet. Proizvodimo 2.000 tona godišnje. Nadamo se da ćemo povećati proizvodnju", kaže Luana Karbone iz firme Benevento.
Samo prošle godine, tražnja na domaćem tržištu povećana je 50 odsto.
Kao gorivo pelet je jeftiniji i čistiji od uglja i mazuta. "Dozvoljen pepeo je do 1,5 odsto. To znači, na jednu tonu peleta otprilike kilogram, kilogram i po pepela. To je zanemarljivo, praktično, sve izgori, nestane", objašnjava Dragan Mihailović iz "Gota peletsa" u Bajinoj Bašti.
Za proizvodnju peleta najviše se koriste bukovo drvo i topola, ali i četinari – jela i smreča.
Od 600 hiljada kubika drva, koji su godišnje raspoloživi, na proizvodnju peleta ode šestina.
"U odnosu na ukupan prirast i potrošnju drveta u ostalim segmentima, proizvodnja peleta ne predstavlja nikakav problem niti bilo kakvu pretnju šumskom fondu Srbije. Koriste se drvni ostaci u industriji, pre svega, iz proizvodnje u pilanama. Zahvaljujući upravo proizvodnji peleta, Srbija je očišćena od brojnih drvnih deponija", kaže profesor Branko Glavonjić.
Pokretanje posla je skupo, ali se veoma brzo isplati. U fabriku sa godišnjom proizvodnjom do 30 hiljada tona peleta treba investirati oko pet miliona evra. Najčešće se uz pomoć stranog kapitala otvaraju pogoni sa jednom ili dve proizvodne linije ili je to porodični posao.
"Što se tiče proizvođača, oni nemaju neke podsticajne mere države kada je u pitanju proizvodnja. Međutim, s obzirom na to da se radi novi Akcioni plan za obnovljive izvore energije do 2020. godine u predlog tog Akcionog plana biće ugrađena posticajna mera kada je reč o potrošačima", kaže Branko Glavonjić.
Najrazvijeniju proizvodnju peleta imaju skandinavske zemlje, slede Nemačka, Austrija i zemlje Istočne Evrope.
.jpg)
