Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Apr.2010, 11:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Desna strana "ujedinjene" Evrope
BERLIN - Evropa se ujedinjuje, granice nestaju, no istovremeno na izborima u pojedinim zemljama Evropske unije (EU) sve veće uspehe beleže desne orijentisane narodnjačke partije, konstatuju komentatori.
Ekstremna desnica je ušla u mađarski parlament, na regionalnim izborima u Francuskoj dobro je prošao Nacionalni front Žan-Marija Lepena, u Italiji jača Severna liga, u Holandiji Partija slobode antiislamiste Gerta Vildersa.
Desno zbog poreza ili identiteta >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
U čemu je tajna uspeha desnice u Evropi, pitaju se komentatori navodeći da je desnica u usponu kako u nekadašnjem zapadnom, tako i u bivšem istočnom bloku, da im je zajednička tačka isticanje nacionalnog, ali da se u ispoljavanju neprijateljstva prema svemu stranom međusobno razlikuju i ponegde "za dlaku" od stavova ekstremne desnice koja otvoreno zagovara neprijateljstvo.
Lider Fidesa Viktor Orban odneo ubedljivu pobedu
Orban: Potvrda jedinstva nacije
Predsednik pobedničkog Saveza demokratske omladine (Fides) Viktor Orban izjavio je na konferenciji za novinare u Budimpešti da je prvi krug parlamentarnih izbora u Mađarskoj, održanih u nedelju, odlučio o smeru kojim će ići država, dok će drugi, 25. aprila, predstavljati potvrdu jedinstva nacija.
Orban smatra da relativni uspeh krajnje desničarskog, po mnogima nacionalističkog i antisemitskog Pokreta za bolju Mađarsku (Jobik), neće ugroziti mađarsku demokratiju.
"Reč je o stranci sa 17 odsto glasova, a postoje države u Evropi koje bi se s Mađarskom rado menjale, odnosno gde su ekstremne snage znatno jače. Ni jedna radikalna politička snaga, međutim, ne može da se nada da će svoje namere ostvariti kršeći zakone. Ustav i druge pravne norme ćemo do kraja ispoštovati", zaključio je Orban.
Prema njegovim rečima, što jedinstvo građana bude veće, to će izlazak iz krize biti brži i efikasniji.
"Demokratija u Mađarskoj je stabilna, dobro je položila ispit i odbranila samu sebe. Građani su odlučili da aktuelna vlada treba da ode, ali da demokratija ostane", naglasio je lider Fidesa, stranke koja je već obezbedila apsolutnu većinu u parlamentu, a posle drugog kruga mogla bi da stekne i dvotrećinski primat.
Na primer, na nedavno održanim izborima u Mađarskoj pobedio je Savez demokratske omladine (Fides) koji je naklonjen stereotipima neprijateljstva prema Evropi i strancima, kao i stranka ekstremne desnice Jobik, koja je, takođe, zabeležila uspeh i ušla u parlament, naveo je nemački državni radio "Dojče vele".
Isti stereotipovi su uticali i na izborne uspehe desničarskih stranaka: Severna liga u Italiji, Partije slobode u Holandiji, Nacionalnog fronta u Francuskoj ...
Volfgang Kapust, stručnjak za ekstremizam, kaže da postoje brojne razlike između desničarskih pokreta u različitim zemljama, navodeći da u Skandinaviji građani protestuju zbog poreza, a nacionalisti u istočnoj Evropi pokušavaju da, nakon pada Berlinskog zida, stvore novi identitet.
Nacionalna država ili nadnacionalna EU?
Kapust smatra izrazito neprijateljski stav prema svemu što je strano doživljava renesansu i da upravo to predstavlja zajedničku tačku uspeha desno-narodnjačkih partija u Evropi. One do uspeha stižu tako što u ovo doba krize pokušavaju da strahove i nesigurnosti građana iskoriste za svoje izborne ciljeve.
"Desni populisti oslanjaju se na nezadovoljstvo birača. Oni nude jednostavne odgovore na složene probleme poput ekonomske situacije, nezaposlenosti ili socijalne nesigurnosti", naveo je ovaj analitičar i dodao: "Za sve su im to krivi stranci ili neki drugi kojih bi se hteli rešiti proterivanjem ili na neki sličan način".
No, dodaje on, ove snage stavom neprijateljstva prema svemu što je strano teško funkcionišu izvan granica svojih zemalja i nisu u stanju da se udruže sa slično orijentisanim snagama u drugim zemljama, što najbolje pokazuju izbori i sastav Evropskog parlamenta (EP).
"I desni ekstremisti i populisti imaju problema kad je u pitanju Evropa. Oni se protiv nje bore, oni ne žele nadnacionalnu političku tvorevinu kao što je EU. Oni žele Evropu nacionalnih domovina, žele zadržati identitete pojedinih zemalja. Apsurd je taj da su desni ekstremisti pokušali da se ujedine u jedan poslanički klub u EP, što im nije uspelo jer su im međusobne razlike jednostavno prevelike", rekao je Kapust za "Dojče vele".
Desnica nesposobna i beživotna
Desno-narodnjačke stranke, međutim, ne uspevaju ni na domaćoj sceni da se politički povežu u delovanju sa drugim strankama. To se pokazalo u Francuskoj na lokalnim izborima kada su konzervativci izgubili mnogo glasova koji su se raspršili ili u radikalno desni tabor ili u tabor socijalista, navela je Elizabet Kado, stručnjak za odnose među strankama.
"Za političke sage na ivici desnog spektra lokalni izbori su bili prilika kako bi Nikoli Sarkoziju pokazali da su razočarani njegovom politikom. Na poslednjim izborima su svi mislili da su konzervativci Nacionalnom frontu oduzeli toliko birača da se ova stranka nikada od toga neće oporaviti. Pogotovu zato jer Le Pen sa više od 80 godina nije u cvetu mladosti, ali je u izbornu trku poslao svoju ćerku koja je mnoge razočarane Sarkozijem vratila Nacionalnom frontu", kaže Kado za nemački radio.
U Italiji je nešto drugačija situacija. Dok manje i neetablirane ekstremističke stranke vrlo brzo nestaju s političke scene, često u vrtlogu raznih finansijskih i korupcijskih afera, dotle većim i umerenijim narodnim strankama uspeva da bez problema prebrode sve skandale, za šta je primer upravo italijanski premijer Silvio Berluskoni koji je, urpkos očekivanjima, opstao na nedavnim izborima.
"Berluskonijeva stranka je, u stvari, loše prošla na izborima. Nisu pobedili njegovi protivnici nego njegovi partneri poput Severne lige. Berluskonijevi sledbenici već decenijama znaju za njegove afere, skandale, ispade.. Ko mu je oprostio tada, oprašta mu i danas", smatra Štefan Kepl, stručnjak za Italiju pri Akademiji za političke nauke u Tucingu.
Uspeh holandskog desničarski orijentisanog političara Vildersa, komentatori vide u njegovom stavu protiv dizanja džamija širom Evrope, u čemu ima istomišljenike u Nemačkoj i u Švajcarskoj, gde su građani na referendumu glasali protiv džamija.
"Uspon ekstremne desnice poziva na oprez, ali nema razloga za paniku", smatra Majkl Barli, autor knjige "Treći rajh: nova istorija" koji smatra da danas živimo u drugačijem svetu u kojem se desne stranke drugačije organizuju nego u vreme 30-ih i izrastanja nacizma i fašizma iz pokreta narodnjaka u Hitlerovoj Nemačkoj i Musolinijevoj Italiji.
Prerano je davati prognoze da li će desničarske partije koje su dobro prošle na izborima u Evropi ostaviti bilo kakav istorijski trag i da li će predstavljati pretnju umerenoj politici u čitavoj Evropi, smatra Barli, naglašavajući da je "istina da su partije desnog centra dobro prošle" , ali i da su se "gde god su prethodnih godina došle na vlast, pokazale kao žalosno nesposobne i beživotne, i nisu ponovile uspeh".
On, ipak, smatra da partije desnice znaju da evoluiraju, dok levica igra na kartu straha od fašizma i iz toga crpe novu snagu.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
