Izvor: RTS, 17.Mar.2010, 09:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Delegacija Poljske u Srbiji
Premijer Mirko Cvetković, posle razgovora sa potpredsednikom poljske vlade Valdemarom Pavlakom, istakao da Srbija izuzetno ceni podršku Poljske ratifikaciji SSP-a i kandidaturi za članstvo u EU. Srbija ključna za saradnju Poljske sa zemljama Balkana, izjavio Pavlak posle razgovora sa Božidarom Đelićem.
Potpredsednik Vlade Poljske i ministar ekonomije Valdemar Pavlak boravi u jednodnevnoj poseti Srbiji, tokom koje je razgovarao sa premijerom Mirkom Cvetkovićem i potpredsednikom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Vlade Srbije Božidarom Đelićem.
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić u razgovoru sa potpredsednikom Vlade Poljske Valdemarom Pavlakom predložio je potpisivanje Memoranduma o saradnji ministarstava ekonomije dve zemlje u cilju razmene iskustava na polju korišćenja predpristupnih fondova Evropske Unije.
Dinkić i Pavlak su razgovarali o ukupnoj bilateralnoj ekonomskoj saradnji, sa posebnim naglaskom na mogućnost povećanja obima trgovinske razmene, investicija i perspektivama dalje saradnje.
Dinkić je upoznao goste o mogućnostima ulaganja u Srbiju kao i pogodnostima koje Srbija ima od sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, Belorusijom, Turskom i zemljama CEFTA čime se otvara šansa za izvoz proizvoda iz Srbije na tržište od oko 800 miliona stanovnika.
Takođe, Dinkić se osvrnuo i na niže poreske stope u Srbiji, što našu zemlju kvalifikuje kao konkurentnu za strane investitore.
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković rekao je u razgovoru sa potpredsednikom Vlade Poljske Valdemarom Pavlakom da bi Srbija visoko cenila podršku Poljske što skorijem otpočinjanju procesa ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU i sticanju statusa kandidata za članstvo u EU.
Cvetković je, kako se navodi u saopštenju iz Vlade Srbije, podsetio da je podnošenjem aplikacije za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU Srbija potvrdila svoje čvrsto opredeljenje za evropsku budućnost.
"Na sastanku je ocenjeno da je neophodno dodatno unaprediti ekonomsku saradnju između Srbije i Poljske, kako u pogledu povećanja obima spoljnotrgovinske razmene tako i na polju investicionih ulaganja, naročito u oblastima rudarstva i energetike kao i poljoprivrede", dodaje se u saopštenju.
Cvetković i Pavlak su razgovarali i o uticaju svetske ekonomske krize na privredna kretanja u Srbiji i Poljskoj.
Srbija ključna zemlja na Balkanu
Ranije danas potpredsednik Vlade Poljske Valdemar Pavlak je razgovarao sa potpredsednikom Vlade Srbije Božidarom Đelićem.
"Srbija će imati vodeću ulogu u saradnji Poljske sa zemljama Balkana", rekao je potpredsednik Vlade Poljske Valdemar Pavlak u Privrednoj komori Srbije, gde je organizovan Biznis forum srpskih i poljskih privrednika, istakavši da postoje dobri preduslovi da se unapredi privredna saradnja Poljske i Srbije.
Valdemar Pavlak je naveo da Poljska, koja je maksimalno iskoristila finansijsku pomoć Evropske unije i u vreme ekonomske krize imala privredni rast, može biti dobar primer Srbiji u procesu priključenja EU.
Za privredu Poljske, istakao je je Pavlak, od velikog značaja je bilo što je u vreme ekonomske krize imala plivajući devizni kurs, kakav ima i Srbija.
Poboljšati bilateralnu saradnju
"Nivo bilateralne saradnje između Srbije i Poljske treba poboljšati, naročito u domenu energetike, poljoprivrede i infrastrukture", rekao je potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić posle sastanka sa ministrom ekonomije Poljske Valdemarom Pavlakom.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je najavio da će naredne nedelje predsednik Srbije Boris Tadić posetiti Poljsku i u Varšavi potpisati sporazum o bilateralnoj saradnji Srbije i Poljske.
"Nedovoljno su iskorišćeni potencijali za trgovinsku saradnju Srbije i Poljske, kao i za zajedničke investicije", istakao je Đelić.
"Poljska je zemlja koja je tokom poslednjih 20 godina imala najveći napredak, kada je reč o standardu građana, to je zemlja koja je privukla više od 100 milijardi evra stranih direktnih investicija i 12 puta uvećala prosečnu platu i penziju", rekao je Đelić.
Pavlak je novinarima u Vladi Srbije rekao da je njegova zemlja u poslednjih 20 godina tranzicije stekla stabilnost i otpornost, zbog čega može biti dobar partner Srbiji i kada je reč o evropskim integracijama, kao i kada je u pitanju privlačenje evropskih fondova i sistem finansiranja u različitim sektorima.
Predstavnici 15 poljskih kompanija u Beogradu
Na Biznis forumu učestvuju predstavnici 15 poljskih i oko 60 srpskih kompanija iz oblasti energetike, građevine, poljoprivrede, informacionih tehnologija i metalske industrije.
Poljske kompanije su, kako je istaknuto, zainteresovane da u Srbiji grade male hidroelektrane, pre svega u Vrnjačkoj banji, kao i da ulažu u zasade vinograda i izgradnju vinarija.
Prema podacima PKS, ukupna robna razmena Srbije i Poljske u 2009. godini iznosila je 345 miliona dolara, pri čemu je srpski izvoz bio 67,3 miliona dolara, a uvoz iz Poljske 277,78 miliona dolara.
Srpski izvoz na poljsko tržište u prošloj godini bio je za 57 odsto manji nego u 2008, dok je uvoz proizvoda iz Poljske pao za 33 procenta. Poljska učestvuje u ukupnom izvozu Srbije sa 0,8 odsto, a u uvozu sa 1,8 procenata.
Ukupna trgovinska razmena Srbije i Poljske u poslednjih 10 godina povećana je skoro šest puta, sa 60 miliona dolara na 345 miliona dolara.
Srbija u Poljsku najviše izvozi gume, pivo, smrznute maline, toplovaljane proizvode, tekstilne transmisione trake i polietilen, a najviše se uvoze pelene, koks i polukoks, automobili sa benzinskim motorima, žvakaće gume, lekovi i sirovi aluminijum.
Poljske investicije u Srbiju, do 2005. godine, bile su izuzetno malog obima, tako da nisu ušle u zvaničnu statistiku i iznosile su 444.000 dolara, a u decembru 2005. godine poljska kompanija "Bakoma" za proizvodnju jogurta investirala je u smederevsku mlekaru oko 150.000 evra.
U januaru 2006. godine firma "Organika" kupila je deo "Prve iskre" iz Bariča za 260.000 evra, a u 2008. godini direktna neto ulaganja Poljske u Srbiju bila su na nivou od 24,8 miliona dolara, dok su u 2009. godini iznosila su 1,8 miliona evra.
