Izvor: RTS, 20.Apr.2012, 17:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dela Narodnog muzeja vlasništvo Srbije
Sva dela u zbirkama Narodnog muzeja u Beogradu su "zakonito vlasništvo Srbije", saopštio Narodni muzej. Agencija "Rojters" prenela da su francuski naslednici kolekcije od 429 umetničkih dela tužili Srbiju tvrdeći da je Narodni muzej u Beogradu od 1949. do danas ilegalno držao dela Renoara, Matisa i Degaa.
Narodni muzej u Beogradu saopštio da su sva dela u njegovim zbirkama "zakonito vlasništvo Srbije" i da je iznenađen medijskim napisima u kojima se insinuira da u svojim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zbirkama ilegalno drži dela poznatih svetskih umetnika.
Ministar kulture Predrag Marković rekao je da će Srbija o tužbi troje naslednika francuske kolekcije "zauzeti stav" uz napomenu da Srbija uvek vraća dela za koje se utvrdi vlasništvo.
Marković je, na marginama samita Saveta ministara kulture jugoistočne Evrope, rekao da je reč o "sudskim potraživanjima na osnovu prethodnog spora između nejasnih naslednika".
"Posle rešenja francuskog suda oni koji su proglašeni potencijalnim vlasnicima jedne zbirke koja se delom nalazi i u Srbiji u okviru Narodnog muzeja najavili su tužbu za povraćaj imovine", rekao je Marković i dodao da će Srbija o tome zauzeti stav.
Prema njegovim rečima, Srbija jeste zemlja koja kulturna dobra vraća i svoja kulturna dobra prima natrag, tako da je to jedan uobičajeni spor.
Reagujući na pisanje agencije Rojters da su Srbiju tužili naslednici jedne francuske umetničke kolekcije čija se dela navodno nalaze u Narodnom muzeju, nacionalni muzej je saopštio da je zbirka Eriha Šlomovića - koja je delom formirana od radova koji potiču iz kolekcije Ambroaza Volara, a delom ličnim angažovanjem samog Šlomovića - predata Narodnom muzeju na staranje 1949. godine.
"Od tog trenutka ona je dostupna javnosti, dela iz zbirke bila su izlagana na stalnoj postavci i u okviru brojnih tematskih izložbi, predstavljana je u okviru raznovrsnih publikacija, naučno popularnih filmova i drugih medija", navodi se u reagovanju muzeja.
U saopštenju se navodi i da su na istraživanju samih dela iz kolekcije radili i danas rade najveći svetski stručnjaci iz moderne umetnosti, a da je kolekcija segmentarno bila javno prikazivana i publikovana u okviru domaćih i inostranih projekata od 1949. do danas.
"Narodni muzej je uvek isticao poreklo dela, poštujući sve profesionalne standarde, kao i samog kolekcionara, koji je prvi put dela francuskih umetnika iz svoje zbirke predstavio javnosti na izložbi u Zgrebu 1940. godine uz prateći katalog u kojem su bila reprodukovana sva dela", navodi se u saopštenju.
Muzej podseća da je zbirka 1989-90 godine još jednom integralno prikazana u Zagrebu i da je "uvek bila javna i njeno poreklo je uvek bilo jasno i isticano".
Veći deo zbirke koja broji 360 slika, crteža i grafika čine radovi na papiru, a celokupna zbirka se čuva po najvišim svetskim standardima o zaštiti umetničkih dela, uz stalan konzervatorsko-restauratorski nadzor.
"Narodni muzej dostupnošću zbirke, čuvanjem, predstavljanjem i promocijom dela iz zbirke Eriha Šlomovića pokazuje da nema govora o ilegalnom posedu zbirke, koja je zakonito vlasništvo Srbije", zaključuje se u saopštenju.
Inače, agencija Rojters je prenela da su tri francuska naslednika kolekcije od 429 umetnina, među kojima i dela slikara 19. veka Renoara, Matisa i Degaa, tužili Srbiju tvrdeći da ih je Narodni muzej u Beogradu ilegalno držao od 1949. godine do danas.
Čim je buknuo Drugi svetski rat u Evropi, deo njegove kolekcije prebačen je kod Jugoslovena Eriha Šlomovića na čuvanje. Međutim, Šlomović, koji je bio Jevrejin, ubrzo je uhapšen i ubijen u koncentracionom logoru 1943. godine. Jugoslovenska vlada kasnije je rekvirirala pomenuta umetnička dela i stavila ih u Narodni muzej, prenosi Rojters.
Advokati podnosioca tužbe tvrde da je Narodni muzej, koji je dozvolio izlaganje u inostranstvu nekih od ovih umetnina, i te kako svestan njihove sporne prošlosti.
"Priča 'Kolekcije Volar/Šlomović' i zakonske odluke donete u Francuskoj stvorile su višedecenijsko komešanje na međunarodnoj sceni i nijedan kustos niti direktor muzeja koji drži ova dela ne može biti nesvestan te činjenice", napisao je advokat Fransoa Onora u tužbi podnetoj u sredu, u koju je Rojters imao uvid.
Povodom drugih 190 slika čiji je vlasnik bio Volar, ali koje je kasnije ostavio u Parizu Šlomović, Volarovi naslednici vodili su sudske sporove koje su na kraju i dobili u žalbenom postupku 1996. godine.
U toj kolekciji, ističe Rojters, nalazi se čitavo blago impresionista i drugih dela 19. veka, mrtva priroda Pola Gogena, litografije Pola Sezana i Meri Kasat, više od 50 pastela i crteža Edgara Degaa, kao i određeni broj radova Pjer-Ogista Renoara čije su teme žene, plesačice i svirači gitare.
U kolekciji se nalaze i dela drugih velikih slikara 19. veka i početka 20. veka: Pjera Bonara, Kamija Pisaroa i Morisa Utrila.
