Izvor: Blic, 06.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danas je Badnji dan, sutra Božić
Episkop hvostanski Atanasije Rakita naložio je večeras badnjak na platou ispred Hrama svetog Save u Beogradu, nakon prazničnog bdenja u Svetosavskoj crkvi na Vračaru.
Badnjak je naložen u prisustvu više stotina građana Beograda.
A članovi Srpskog pokreta obnove (SPO) sa opštine Vračar okupljenima ispred crkve poslužuju kuvano vino i čaj.
U ponoć će u hramu Svetog Save biti služena i Božična liturgija.
Predsednik Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Boris Tadić prisustvovao je večernjem bogosluženju na Badnji dan u hramu Svetog velikomučenika Nikolaja u Sremskim Karlovcima. Uz božićne poruke episkopa sremskog Vasilija, predsednik Tadić je zajedno sa mnogobrojnim vernicima, prisustvovao osveštanju badnjaka.
Više hiljada vernika prisustvovalo je večeras paljenju badnjaka ispred hrama Svetog Save u Kraljevu. Večernju liturgiju služio je episkop žički Hrizostom sa sveštenstvom.
Centralna proslava na Kosovu i Metohiji će biti održana u Gračanici gde će vladika raško-prizrenski Artemije u ponoć služiti Božićnu liturgiju.
Pravoslavni vernici u Srbiji danas slave Badnje veče, a sutra Božić.
Božić označava rođenje Hristovo i najradosniji je od svih velikih hrišćanskih praznika. Za njega su vezani mnogi običaji koji vreme od nekoliko nedelja oko Božića čine najsvečanijim periodom u celoj kalendarskoj godini.
Većina običaja sačuvana
Božićno praznovanje, uprkos očitim promenama u savremenom društvu, sačuvalo je većinu običaja iz ranijih vremena, što doprinosi utisku da je Božić po običajima najsadržaniji u ciklusu narodnih praznika.
Običaji koji krase jedan od tri najveća hrišćanska praznika, kojim se proslavlja Hristovo rođenje, najbolje su očuvani upravo u našem narodu.
Proslavljanje Božića predstavlja usklađeni spoj crkvenih, liturgijskih i folklornih običaja koji, raznovrsnošću i osobenošću našeg šarolikog narodnog folklora, daju posebnu lepotu tim svečarskim danima.
S obzirom na to da je svetkovina okrenuta prvenstveno domu i porodici, od same porodice zavisi kako će božićni običaji biti i primenjivani. U višečlanim zajednicama, u kojima živi nekoliko generacija (svekar, svekrva, sin, snaja, deca..), običaji su sadržajniji i tradicija se više poštuje, dok se mlađa i srednja generacija prilagođava modernom vremenu i neke delove običaja prestaje da "izvodi", smatrajući da nisu primereni novom vremenu ili ih, jednostavno, prilagođava svojim potrebama, kaže Milina Ivanović-Barišić iz Etnografskog instituta.
Sečenje badnjaka, unošenje slame, dolazak polaženika, odlazak na izvor po nenačetu vodu... svi ti običaji morali su da se prilagode današnjem vremenu i modernizaciji življenja. Tako se nekada vodilo računa da se vatra ne ugasi preko noći, dok se danas smatra da ne predstavlja loš znak da se ona ponovo potpali.
Takođe, u nekim delovima Vojvodine zajednički badnjak se pali ispred crkve, posle čega prisutni odnose njegove delove kućama.
Ipak, i današnja generacija od običaja očekuje isto što je očekivala i tradicionalna zajednica - zdravlje, sreću, napredak...
Mladi, međutim, više to rade po nasleđenoj tradiciji, nego što stvarno veruju u to. Jer, kada razgovarate sa starijima, oni će znati zašto se unosi slama i badnjak u kuću, dok mladi ne znaju zašto se to radi.
Danas mladi idu više i u crkvu i na liturgije, a religioznost i pridržavanje nekih načela crkve su, uopšte, povećani.
.jpg)
