Izvor: Politika, 17.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Danajski darovi
Prvog januara 2007. godine Rumunija i Bugarska će postati članice Evropske unije. Novo proširenje EU evropski mediji su propratili do te mere skeptično, da je skepsa ponekad prelazila granicu dobrog ukusa.
Britancima, na primer, Rumuni mogu izgledati kao očajnici na konjskim zapregama koji samo čekaju da pobegnu iz sopstvene zemlje i dokopaju se Zapada. Iskustvo prethodnog velikog proširenja EU na istok i ekonomska stvarnost Rumunije i Bugarske donekle idu na ruku takvoj percepciji.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Bugarska i Rumunija će biti najsiromašnije članice EU. Društveni proizvod (BDP) po stanovniku Bugarske je oko 33 odsto u odnosu na prosek EU (dvadeset pet zemalja). Rumunski BDP po stanovniku je nešto veći – oko 36 procenata proseka Unije. Bugarskoj i Rumuniji bi trebalo više od dvadeset godina da svoj BDP po stanovniku podignu do nivoa današnjeg evropskog proseka.
Rumuni i Bugari će se verovatno, još snažnije nego do sada, pridružiti emigrantskom talasu koji je zahvatio istočnu Evropu. Danas u tome prednjače Poljska, Slovačka, Litvanija i Letonija. Dve male baltičke zemlje su posebno pogođene emigracijom i u tom procesu su već izgubile između dva i tri odsto ukupnog stanovništva. U apsolutnim ciframa, naravno, ubedljivo vode Poljaci sa preko milion emigranata.
Pouzdanih statistika o veličini emigracije nema, pa se sve svodi samo na grube procene. Sva je prilika da se niko i ne trudi da tačno utvrdi ove tokove. Cinik bi mogao reći da u tome ima metoda, a iza svakog metoda stoji razlog.
EU sve više zaostaje u privrednom razvoju za Sjedinjenim Američkim Državama. Taj trend postaje sve naglašeniji od sredine devedesetih godina. BDP po stanovniku EU jedva dostiže 70 procenata američkog. Kako broj stanovnika u SAD raste (najviše zahvaljujući imigrantima), a u EU opada, zaostajanje ukupnog evropskog BDP-a još je veće.
Evropljani provode na poslu za oko 29 odsto manje vremena od Amerikanaca, imaju duge godišnje odmore i jaču socijalnu zaštitu. Evropska filozofija života je još uvek drugačija od one koju nameće veliki biznis. Umesto da rade da bi trošili i tako podmazivali ekonomsku mašinu globalizovanog sveta, Evropljani "subverzivno" pokušavaju da uz rad i žive. Evropska srednja klasa je snažan promotor ovog odnosa prema životu. Kako se navike teško menjaju, potreban je šok. Proširenje EU na istok i imigrantski talas koji to izaziva jeste korak u tom pravcu.
Imigranti povećavaju konkurenciju na tržištu rada i obaraju cenu radu, a time i ukupni nivo cena. Uz obilje jeftine kineske robe i imigranti postaju neka vrsta "instrumenta" antiinflacione politike. Svojim trošenjem imigranti povećavaju ukupnu potrošnju i tako stimulišu privrede zemalja u koje su došli. Kako se radi o legalnoj imigraciji koja plaća porez, profitiraju i prenapregnuti evropski budžeti. Imigranti ublažavaju i tešku zapadnoevropsku demografsku krizu, popravljaju odnos između broja zaposlenih i broja penzionera i pomažu zdravstvene i penzione sisteme koji posrću.
U zemljama imigracije u početnim fazama ovog procesa srednja klasa profitira. Sve usluge su jeftinije nego što bi bile da imigracije nema. Poljska pravnica je jeftina kućna pomoćnica u Irskoj, a slovački profesor jeftini građevinski radnik u Nemačkoj. Sve ovo doprinosi da otpor imigraciji bude relativno mali, bar u početku.
Potom će doći šok. Evropska srednja klasa suočiće se s konkurencijom na terenu koji je izgledao neprikosnoven: rumunski lekar koji dobro govori francuski biće jeftiniji od francuskog lekara, a bugarski inženjer ili matematičar tražiće manje a raditi više od zapadnog inženjera ili programera. Evropska srednja klasa moraće da se menja i počeće da liči na američku, samo bez kariranih pantalona i bejzbol kapa. U zapadnoj Evropi BDP će rasti, a kvalitet života padati, relativno, naravno.
Na drugoj strani i istočna Evropa registruje dramatični pad nataliteta. Uz to, emigracijom se gubi najkvalitetnija, najagilnija, a često i najškolovanija radna snaga, kao i novac potrošen na njeno školovanje. Stanovništvo Bugarske se, na primer, smanjilo za oko sedam procenata u poslednjih deset godina, i trend će se svakako nastaviti. Bugarska će dobiti sredstva razvojnih fondova EU, ali neće moći da ih produktivno upotrebi zbog nedostatka kvalifikovane radne snage koja je emigrirala. Odnos između broja zaposlenih i penzionera će se pogoršavati, a izdvajanja za penzije, zdravstvo, školstvo itd. biće u stalnom relativnom padu.
Pristupanje EU država s niskim nivoom BDP-a samo pojačava i dodatno stimuliše emigraciju iz siromašnih zemalja članica. Time se dovode u pitanje svi pozitivni efekti pristupanja Uniji. Lokalne političe elite ponašaju se kao da su ulaskom u EU rešile sve probleme. Nisu, ali zauzete partijskim borbama to jedva da vide.
Ako se migracioni tokovi ne promene, moglo bi se ispostaviti da je za Rumune i Bugare članstvo u EU danajski dar –- ako ne po motivima, po posledicama sasvim izvesno.
Finansijski konsultant i publicista
Nebojša Katić
[objavljeno: 17.10.2006.]
.jpg)
