Izvor: RTS, 10.Dec.2011, 09:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dan ljudskih prava

Ova godina je izuzetna za ljudska prava, jer su se ljudi širom planete mobilisali tražeći i pravdu, dostojanstvo, jednakost i učešće u društvenim procesima, ocenio Ban Kimun. Stanje ljudskih prava u Srbiji je zadovoljavajuće ali i dalje treba da se radi na tom planu, izjavio ministar Milan Marković.

Međunarodni dan ljudskih prava obeležava nizom manifestacija u Srbiji i u svetu. Cilj je da se ukaže na značaj poštovanja prava i dostojanstva svakog pojedinca.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Kolegijum lekara Doma zdravlja u Gračanici ukazao je, povodom Dana ljudskih prava, na nedostatak prava za Srbe na Kosovu i Metohiji, koji traje od 1999. godine.

Nedavni događaji i ubistvo troje i ranjavanje petorice Srba, koji su se dogodili u periodu od mesec dana, govore da su ljudska prava za Srbe na KiM još uvek samo "mrtvo slovo na papiru", navedeno je u saopštenju.

Generalni sekretar UN Ban Kimun ocenio je da je 2011. godina bila izuzetna godina za ljudska prava, jer su se ljudi širom planete mobilisali tražeći i pravdu, dostojanstvo, jednakost i učešće u društvenim procesima.

U poruci povodom 10. decembra, Ban Kimun je podsetio da su sva ta prava sadržana u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i da "pripadaju svima, bez izuzetka".

"Ali, ukoliko ih ne znamo, ukoliko ne tražimo da budu poštovana i ukoliko ne branimo naše pravo i pravo drugih da ih koriste, onda su ona samo reč na decenijama starom dokumentu", rekao je Ban Kimun.

Stanje u oblasti ljudskih prava u Srbiji je zadovoljavajuće, ali da to ne znači da, na tom planu, ne treba i dalje da se radi "posebno kad su u pitanju marginalizovane grupe", izjavio je ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković. Ministar je Rome označio kao trenutno najugroženiju marginalizovanu grupu u Srbiji.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić je upozorila da je kršenje ljudskih prava u Srbiji još uvek svakodnevna pojava i istakla da Srbiji predstoji veliki rad na unapređenju zaštite ljudskih prava i sistematsko delovanje na sprečavanju i suzbijanju diskriminacije, posebno kada su u pitanju pripadnici osetljivih i marginalizovanih društvenih grupa.

Izveštaj zaštitnika građana

U Medija centru u Beogradu biće predstavljen Izveštaj zaštitnika građana Saša Jankovića "Zaštita dece od nasilja u školama", o postupanju osnovnih i srednjih škola u Srbiji u prevenciji i zaštiti.

Izveštaj pokazuje da li i na koji način škole primenjuju obavezujuće propise iz oblasti zaštite dece od nasilja, a zasnovan je na rezultatima istraživanja, koje su od marta do juna ove godine, sprovela deca - članovi Panela mladih savetnika, i podacima do kojih je republički ombudsman došao tokom kontrole školskih ustanova.

Rezultati istraživanja pokazali su da je, prema procenama dece, stepen nasilja u školama, i to kako vršnjačkog nasilja, tako i nasilja nastavnika prema učenicima, ostao nepromenjen, ako nije i povećan, iako su doneti strateški dokumenti, zakoni i podzakonski propisi, koji sadrže jasna i obavezujuća pravila.

Nevladina organizacija "Leks" dodeliće nagrade "Vitez poziva" istaknutim pojedincima koji su životom i radom branili univerzalne vrednosti. Šest nagrađenih će biti odlikovano medaljom "Aleksandrijski svetionik".

Na Trgu Republike će biti održan alternativni skup "99 odsto Srbija", koji će organizovati neformalna i nezavisna grupa građana, a slične manifestacije najavljene su i za Novi Sad, Niš i Kragujevac.

Deklaracija o pravima

Ujedinjene nacije su 10. decembra 1948. godine usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, u kojoj je istaknuto da su ta prava univerzalna i da ne zavise od nacionalne, državne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti.

Tim dokumentom se štite građanske, političke, ekonomske, socijalne i kulturne slobode i prava čoveka - od prava na život i slobodu do prava na dostojanstvo, privatnost, socijalnu sigurnost i udruživanje.

Usvajanje Deklaracije predstavljalo je krupan napredak u tom trenutku, a tom prilikom ostale su uzdržane zemlje sovjetskog bloka, Saudijska Arabija i Južnoafrička Republika.

UN su 1966. godine donele dva sporazuma, kojima su razrađene slobode i prava proklamovana Deklaracijom o ljudskim pravima, a dokumente je prihvatilo 130 zemalja.

U okviru Saveta Evrope 1950. godine doneta je Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda koja, pored osnovnih prava, ustanovljava i mehanizme zaštite i nadzora nad njihovim ostvarivanjem.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na RTS...

Studio B: Međunarodni dan ljudskih prava