Izvor: Blic, 25.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan kada su lepljene smrtovnice
Dan kada su lepljene smrtovnice
Imao je dvadeset godina. Ime mu je Nikola Vojinović. Smrtovnica sa njegovim likom, prva je, u ranu zoru, postavljena u Bijelom Polju. Prvi kovdžezi doneti u lokalnu bjelopoljsku halu, majka i sin. Čabarkapa Snežana (33) i sedmogodišnji Dejan. Još dvoje dece porodice Čabarkapa je povređeno. U Bijelom Polju najmanje 20 meštana je poginulo, a preko sto povređeno u tragediji na pruzi kod mesta Bioče.
Na ulicama grada mnogo ljudi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << samo jedna priča. Isti strah. Da ne zapara još neko ime. U Bijelom Polju juče niko nije nije izgovorio 'dobar dan'. Čuju se samo reči tragedija, sudbina. Grad u kome je lelek i na ulici. Ljudi stoje okupljeni oko Nikoline smrtovnice. Pričaju, pozvao je majku nekoliko minuta pred pogibiju. Rekao joj: 'Voz odjednom ide strašnom brzinom'. Kažu: 'Teško majci', sledeće što je o Nikoli čula je da ga više nema.
- A krenuo je eto samo da polaži ispit. Studirao pravo. I on i otac sportisti... A on prelepo, dobro dete... Kao i čitava mu kuća. Al’ ko da ubra najbolji da ode sa ovoga sveta.
Priča narod u Bijelom Polju da je 'deo grada u Podgoricu u bolnicu poleteo one strašne noći, po užasnom ledu. Svako je nekoga imao u tom nesrećnom vozu'. Onaj drugi čekao, spremao se za najgore.
U dva dovoze prve kovčege. Sportska hala prepuna ljudi. Sede nemo na tribinama. Svi pogleda uprtog ka vratima. Za sat vremena pet, jedan pored drugog. Tuga, neverica, šok... Po gradu tišina mrtva. Unose još troje... Narod u mimohodu pokraj najrođenijih, prijatelja, komšija. Tišinu i škripu parketa paraju leleci. Kako ko priđe... I pukovnik Esad Hadžibegović poginuo. Bio je kući i krenuo u kasarnu u Bar. Da li ima koga bližeg? Kažu: 'Ne znamo'.
U Podgorici u kući Tuzovića tuga. Otac jedino izusti: 'Mali Damir poginuo je'. Imao je četiri godine.
- Majka mu i ne zna. Još leži u bolnici. Šta će otac jadni, izgubi sina. Jedinca među tri sestre... - priča prijatelj koji je doputovao iz kobnog Bioča da izjavi saučešće.
U Mojkovcu kažu: 'Troje za sada'. I ovo mestašce u strahu. Mojkovčani i Kolašinci su bili u vagonima iza Bjelopoljaca. Mali Miloš operisan je. Bori se za život. Sestra Magdalena u Mojkovcu čeka vesti.
- Bratu mi je trinaesta. Operisana mu je glava. Molimo se jer lekari su svoje uradili, a sada je sve u Božjim rukama. Kažu da je možda i u najkritičnijem stanju od svih putnika... A bili su ceo klub, košarkaški klub u Kolašinu na pripremama. Među prvima je odnet u bolnicu. Moj brat, bio je specijalista za trojke - priča sestra Magdalena.
Bijelo Polje, Kolašin, Mojkovac, Podgorica, Bar... 'Nema čoveka koji nije izgubio nekog svog ili nekog znanog', kaže Dragoljub Vuković iz Bioče. Juče ceo dan obilazio je kuće prijatelja i delio sa njima bol. Željka Jevtić Spisak poginulih
1. Petričević Mirko (Boško) - 1954. - Podgorica
2. Šabetić Enisa (Elmaz) - 1985. - Podgorica
3. Tuzović Damir (Mustafa) - 2001. - Podgorica
4. Čabarkapa Dejan (Radomir) - 1998. - Podgorica
5. Čabarkapa Snežana - Podgorica
6. Žugić Miroslav (Borislav) - 1992. - Ba
7. Mitrović Sandra (Velimir) - 1976. - Danilovgrad
8. Furundžić Cmiljana (Leko) - 1926. - Bijelo Polje
9. Femić Dragoje (Vojislav) - 1969. - Bijelo Polje
10. Bubanja Leka (Dušan) - 1961. - Berane
11. Kuč Selmo (Medo) - 1996. - Bar
12. Kuč Ajsela (Jusuf) - 1975. - Bar
13. Milićević Lako (Simo) - 1956. - Bijelo Polje
14. Vojinović Nikola (Goran) - 1985. - Bijelo Polje
15. Kojović Neđeljko (Velimir) - 1961. - Podgorica
16. Boričić Đorđije (Veko) - 1954. - Podgorica
17. Šoć Sofija (Branko) - 1943. - Podgorica
18. Bulatović Rajna (Vasilije) - 1936. - Bijelo Polje
19. Hadžibegović Esad - 1956. - Podgorica
20. Šunjevarić Dušan - 1929. - Ulcinj
21. Baltić Vojislavka - 1949. - Mojkovac
22. Delić Milić - 1949. - Podgorica
23. Radović Mara - 1947. - Bijelo Polje
24. Bubanja Novka - 1949. - Podgorica
25. Grabovica Slavica - 1961. - Cetinje
26. Ivanović Svetlana - 1961. - Mojkovac
27. Topuzović Anela - 1999. - Podgorica
28. Halilović Naida - 1985. - Bijelo Polje
29. Popović Bojana - Bijelo Polje
30. Nikotić Dragana - 1965. - Bar
31. Trubljanin Maho - 1943. - Bijelo Polje
32. Stijović Stanica - 1950. - Podgorica
33. Stijović Žarko - 1945. Podgorica
34. Bojović Branka - 1945. Podgorica
35. Šćepanović Slavka - 1945. Kolašin
36. Bulatović Lidija - 1982. Podgorica
37. Bajić Dostana - 1934. Berane
38. Čelebić Danica - 1953. Podgorica
39. Knežević Petar - 1946. Donja Gorica
40. Radović Dragan (Veljo) - 1956. Nikoljac
41. Višnjić Ruža - 1952. - Bijelo Polje
42. Agović Fatma - 1957. Nikšić
43. Vukićević Bojana (Stevan) - 1975. Bijelo Polje
44. Nije identifikovan Sahrana u 15 sati
Kovčezi sa telima poginulih Bjelopoljaca do podneva će biti u sportskoj hali. Po rečima predsednika opštine Tarzana Miloševića, sahrane će biti obavljene posle 15 sati.
- Još smo u šoku zbog ove tragedije. Ali potrudićemo se da barem pomognemo porodicama nastradalih, kako bi im koliko je to moguće ublažili bol - kazao je Milošević. Mašinovođa dva puta popravljao kvar
Mašinovođa Slobodan Drobnjak, koji je upravljao vozom, dva puta pre nesreće je zaustavljao voz i pokušavao da otkloni kvar. Kada je prvi put zaustavio kompoziciju Drobnjak je 40 minuta pokušavao da otkloni kvar, izjavio je jedan od povređenih putnika. Kada je posle toga pokrenuo lokomotivu iz vagona se začuo aplauz dece putnika. Međutim, odmah posle jednog pređenog kilometra opet je zaustavio voz, ušao u jedan od vagona i otvorio kutiju sa instalacijama. Dvadesetak minuta je radio i nije uspeo da uradi ono što je naumio. Pred putnicima je kazao: 'Kuku nama danas, nema nam spasa'. Posle toga se vratio u lokomotivu koja se samopokrenula verovatno zbog velikog nagiba pruge. Odmah po ulasku u tunel, prema priči preživelih, voz je dobio strahovito ubrzanje, i vagoni su počeli da lupaju u zidove tunela. Kako su saopštili iz 'Železnica Crne Gore', Drobnjak je, kada je izašao iz voza, pod točkove lokomotive i vagona trebalo da postavi prepreke kako ne bi došlo do pokretanja voza koji je imao kvar na kočnicama. Dva policajca pratioca voza bili su upoznati sa problemom i mobilnim telefonom su javili nadležnima da se pruga i stanica u Podgorici raščiste od prepreka kako bi kompozicija nesmetano ušla u stanicu.
Crnogorski državni tužilac Vesna Medenica i istražni sudija podgoričkog Višeg suda Zoran Radović počeli su istragu uzroka jučerašnje železničke nesreće u kojoj je pri iskliznuću voza iz šina. Mašinovođa voza Slobodan Drobnjak je uhapšen i nalazi se u pritvoru. Kako je saopštio jedan od rukovodilaca 'Železnica Crne Gore' Momo Rakočević lokomotiva je posle poslednjeg servisa prešla 50.000 kilometara, što je samo 10 odsto kilometraže koju treba da prođe do sledećeg servisa. Nezvanično se tvrdi, mada još uvek nije završena istraga, da je uzrok strašne železničke nesreće otkazivanje kočionog sistema.
