Izvor: Politika, 29.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da se ja o nečem pitam
Nemojte me pitati za koga ću glasati. Možda mi je u prvom krugu bilo i interesantno, ali pošto moj zemljak i prijatelj Velja nije prošao u plej of, baš me zabole ko će da pobedi.
Ovih dana kako čujem, Ja o nečem odlučujem! I u novinama čitam, Da se ja o nečem pitam. Zašto, kako, gde i kuda, Odlučuju krupna m...a. Biće kako oni kažu, Biračima oči mažu, Služimo za kamuflažu, Krupnoj ribi, Za alibi.
Kako, bre, da im verujem. Čika Toma hoće da oslobodi nesrećnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ganeta (uzgred budi rečeno, 5. oktobra revolucionari su ga jedva spasli od linča i čuvali u Starom dvoru). A i vrapci znaju da su Ameri najavili bombardovanje Televizije, kao što su uvek uredno objavljivali šta će da gađaju. Pokojni Željko mi je pokazivao neke ugledne novine koje su objavile mapu Beograda sa ucrtanim metama. S ponosom mi je upro prstom na označenu „Arkanovu rezidenciju”. Logično je da je jedna od meta bila i Televizija.
Lepo je što im tamo u Hagu veseli Šešelj pomera guzui pravi ih smešnim, haški sud to i zaslužuje, ali isti vojvoda je tamo otišao (narod je to sam izmislio) pod devizom „bolje rob nego grob”, što će reći da spase živu glavu. Prema mojim nepouzdanim i krajnje neproverenim izvorima, ekipa sposobnih krimosa koja je poslovno sarađivala sa pokojnim Đinđićem je, usled nekih neraščišćenih ekonomskih problema (čitaj: svađa oko kinte), prešla kod Šešelja tako da je uvek imao sveže informacije iz sveta s one strane zakona (kakva glupa definicija, kao da ta granica kod nas postoji).
A Šešelj ne bi bio Šešelj kada, u skladu sa svojim skribomanskim sklonostima, ne bi dodavao i ukrašavao. Tako sam iz jednog njegovog intervjua saznao da sam mafijaš! Naime, „Makina grupa”, preko Velje Ilića i mene, šalje poverljive informacije Voji Koštunici!
Čitao sam i jednu njegovu knjigu u vreme kad je to bilo strogo zabranjeno. Čitava knjiga bila je o tome ko ga je, kada, kako i zašto pratio i prisluškivao. Jedva sam to, pomalo paranoidno, „zanimljivo” štivo pročitao do kraja. I čudio se zbog čega je zabranjeno.
Kad je bio gazda od Zemuna, odbornici su plaćali ko će da sedi što bliže do njega.
A pametan je i vešt i ono što radi u Hagu pristojna je propagandna kampanja za radikale. Psovke pogađaju cilj, jer bi skoro svaki prosečan Srbin vrlo rado oterao tribunal u materinu. Šešelj to i uradi i identifikacija je masovna.
Ipak, smatram da vojvoda svojoj stranci nanosi veću političku štetu nego korist i da ozbiljnom kandidatu kakav je Toma, i kakav će sutra biti Vučić, ne treba to imenovanje Šešelja za premijera, shvaćeno bukvalno ili ne, svejedno. A razumem da se u kampanji ne može bez Šešeljeve harizme koja radikale i drži na okupu.
I ne znam da li Karlobag, Ogulin, Karlovac i Virovitica imaju pravo da glasaju na predsedničkim izborima u Srbiji ili je to malo prevaziđeno?
Možda sam malo preterao u kritikovanju radikala, i sam sam desno orijentisan, znam se i razgovaram sa Tomom i Acom i smatram da su oni cica-mice kada su žuti u pitanju.
Nagradno pitanje za čitaoce „Politike”: Koliko savetnika ima predsednik Srbije? Prema mojim skromnim saznanjima, po zakonu može da ih ima nekoliko, a Boris je dogurao do tuceta.
Koliko god da je bio simpatičan kada se potukao bez rukavica na vaterpolu, toliko mi je nesimpatičan sada kada ih je navukao (mislim rukavice), pa igra kvarno na finjaka.
Kad je Le Pen trebalo da pobedi u Francuskoj, odmah je graknula kompletna Evropa i sprečila pobedu desnice. A kada je Hamas pobedio, odmah je izbio rat.
Sada ni u ludilu ne bih bio u koži moga prijatelja Voje Koštunice. Moraće da izdrži užasan pritisak civilizovane i demokratske (do moga) Evrope da podrži Borisa. Ima pravo prepametni i do srži kvarni Čanak kad kaže da će Voja da pobegne u Belanovicu na odmor.
I to bolesno insistiranje na Evropi! Kao, sa Borisom ćemo da osvojimo Evropu! Pa opasuljite se braćo Srbi i sestre Srpkinje. Rođen sam u FNRJ (pretpostavljam) i život sam proveo u Srbiji, koja je menjala mnogo imena, ali je uvek bila i ostala u Evropi.
Dobri čitaoci „Politike”, zar mislite da mogu da se veštački ujednače privrede Portugalije, Andore, Rumunije, Bugarske i jedne, recimo, Nemačke? Zar mislite da Švajcarska, Velika Britanija i Danska nisu u Evropi zato što nisu prihvatile tragični evro kao valutu?
Ovo što Boris naziva ulaskom u Evropu zove se neokolonijalizam!
Tetka moga prijatelja Bagzija (nije onaj) radi u Salcburgu, u Austriji, u jednoj fabrici, već 20 godina. I moći će da zadrži posao pod uslovom da pređe da živi u Rumuniju. Naime, tamo se, zbog povoljnijih uslova poslovanja (čitaj: radna snaga skoro džabe) seli kompletna fabrika.
I još ta i takva Evropa hoće da ti ponovo okupira već okupirano Kosovo. I ucenjuje. Primiće nas ako budemo dobri i poslušni, damo Šiptarima državu i glasamo za Tadića da nas fino i demokratski uvede u istu.
Nemojte me pogrešno shvatiti. Naravno da sam evropski nastrojen. Samo bi mazohisti želeli toliko viza i pečata u pasošu i da ih menjaju svakih par meseci, jer te šare za čas ispune skromni broj stranica putne isprave. I da još jednom upotrebim taj nesrećni izraz: iako sam u Evropi, hoću da uđem u Evropu, ali pre svega hoću da ostanem svoj! I ceo.
Zašto da glasam kad se jedan od kandidata na ovim izborima javno deklarisao kao domaći izdajnik (onaj sa podočnjacima). I umesto da ga strpaju u mardelj – čovek je bio kandidat. Ne brine me on, brine me nekih pet odsto Srba koji slede njegov put izdaje.
Ovde je državno uređenje anarhija i po svemu sudeći tako će i ostati bar još neko vreme.
Zato me ne pitajte za koga ću glasati.
Borisav Đorđević
[objavljeno: 30/01/2008.]
