Izvor: Politika, 26.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da ručak ne presedne
Što je vreme toplije, kuhinja postaje opasnije mesto. Ako ne brinete dovoljno o pripremanju i čuvanju namirnica, možete da ugrozite zdravlje svojih ukućana.
Da biste na trpezu izneli hranu u kojoj ćete uživati bez straha od posledica, o njoj treba voditi računa još od nabavke. Uvek pročitajte šta sadrži industrijski proizvedena hrana, pošto postoji mogućnost da je neko od ukućana alergičan na određene sastojke. Pakovanja koja cure, iscepana su, deformisana ili naduvena nikada ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kupujte. Zamrznute namirnice u korpu se stavljaju na kraju kupovine i kod kuće odmah pakuju u zamrzivač ili se pripremaju. Sirovo meso stavlja se odvojeno od ostale hrane, isto kao što se i prehrambeni proizvodi i kućna hemija nikada ne pakuju zajedno.
Sirovu ili kuvanu hranu treba držati u frižideru, na temperaturi od 4 do 5 stepeni Celzijusa. Ostatke pripremljenih jela treba što pre rashladiti – ukoliko ih u roku od dva sata ne stavite u frižider, bacite ih, jer su prepuni bakterija. Kada se jelo podgreva, njegova temperatura mora biti bar 75 stepeni. Smrznutu hranu ne treba odmrzavati na sobnoj temperaturi, već preko noći u frižideru, u mikrotalasnoj pećnici, tokom kuvanja, ili pod tekućom vodom, ne toplijom od 20 stepeni.
Prilikom kuvanja perite ruke, posuđe, daske za seckanje i noževe. Gotova hrana ni u kom trenutku ne sme doći u dodir sa sirovim namirnicama, niti se povrće koje nećete kuvati sme seći nožem kojim ste sekli meso. Sirova jaja često su izvor salmonele. Zato nemojte koristiti ona čija je ljuska naprsla i nikada ne jedite ona koja nisu termički obrađena – da biste se zarazili dovoljno je samo da probate majonez ili sirovo testo sa jajima. Piletinu i mleveno meso treba peći dok iz mesa ne prestanu da teku krvavi sokovi, a središnji deo ne sme da bude ružičast. Riba je pečena kada njen centralni deo pobeli. Jedino goveđi odrezak možete ostaviti srednje pečen, sa ružičastom sredinom.
Kada su dani topli nemojte jesti sendviče pravljene od lako kvarljivih namirnica ako nisu čuvani u frižideru ili rashladnoj vitrini. Voće i povrće, posebno ono koje je prskano ili je bilo u dodiru sa zemljom, obavezno dobro operite, čak i ako nameravate da ga oljuštite. Poseban oprez potreban je ako idete na izlet, pošto vam tada frižider najčešće nije pri ruci. Jedino rešenje je da lako kvarljivu hranu ne nosite sa sobom.
Hrana prepuna bakterija najčešće se ne može prepoznati po mirisu, ukusu i boji, pa je oprez zbog toga neophodan. Simptomi trovanja mogu se pojaviti posle nekoliko sati ali i posle nedelju dana. Ako se posle konzumacije "sumnjivih" jela jave glavobolja, povraćanje, dijareja, groznica i grčevi u stomaku, obavezno potražite pomoć lekara.
D. D.
[objavljeno: 26.04.2007.]
.jpg)
