Izvor: Blic, 02.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Da' mora da zaokruži 3.266.471 građanin
'Da' mora da zaokruži 3.266.471 građanin
Da bi Srbija dobila novi ustav potrebno je da 28. i 29. oktobra oko tri miliona i 270.000 građana na referendumsko pitanje 'Da li ste za potvrđivanje novog ustava Srbije' zaokruži 'da'. Ukoliko se to ne dogodi, postoje dve mogućnosti: po Zakonu o referendumu, Srbija bi na novi ustav morala da čeka najmanje šest meseci da bi se u novom krugu ponovilo isto pitanje ili, kako ističu pravni stručnjaci da se raspišu izbori za ustavotvornu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << skupštinu.
Analitičari ocenjuju da je iskustvo sa poslednjih izbora opomena političkim partijama, jer se u Srbiji 'teško' događa da više od 50 odsto glasača izađe i glasa različito, ' a kamoli da glasa isto', što je u ovom slučaju neophodno. Da bi referendum uspeo za mora da glasa 50 odsto plus jedan od ukupnog biračkog tela.
Predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković juče u podne raspisao je referendum za novi ustav Srbije, a koji će trajati dva dana 28. i 29. oktobra. Marković je izjavio da je odlučeno da referendumska kampanja traje mesec dana, kako bi bilo dovoljno vremena da se građanima obrazlože ustavna rešenja i značaj novog ustava. Zato je Marković najavio da do kraja oktobra neće sazivati nijednu redovnu sednicu Skupštine, ne bi li poslanici u naredne četiri nedelje kod naroda obezbedili potvrdu da je ustav najvažniji za sve, pa i za evropsku integraciju Srbije.
- Kada se izlazi na izbore koji traju jedan dan često građani odlučuju o prošlosti, pa ako pogreše, promeniće odluku kroz četiri godine. Na ovakvom referendumu ne sme da se pogreši. Ako građanin ima neke obaveze i zakasni u subotu, on će u noći između subote i nedelje moći da se zapita da li može mirno da spava, a da se o državi odlučilo bez njegovog glasa. Zato moramo da omogućimo da ustane u nedelju i glasa - objasnio je Marković zašto referendum traje dva dana.
Na poslednjim predsedničkim izborima 2004. godine kada su Albanci sa Kosmeta bili izuzeti sa biračkih spiskova broj glasača je bio 6.532.940, a što će biti slučaj i ovog puta. Međutim, sve i da se Srbiji nudi najidealniji ustav na svetu, pitanje je da li će 3.266.471 glasati isto.
- Svakako neće biti lako. Treba motivisati toliko ljudi. To je izazov, a do sada u istoriji nije bilo takvog takvog primera, jer čak i kada se glasa drugačije tolika brojka je izazov. Na poslednjim predsedničkim izborima u prvom - reprezentativnom - krugu izašlo je 47, odnosno 48 odsto birača. Toga političke partije moraju biti svesne u kampanjama. Samo od njih zavisi da li će ustav biti izglasan ili ne - kaže za 'Blic' Marko Blagojević.
Ukoliko se dogodi da referendum ne uspe zbog bojkota ili zbog toga što većina novom ustavu kaže 'ne', pravo dozvoljava dve varijante izlaska iz situacije. Prva mogućnost je novi referendum za pola godine sa istim pitanjem, a da do tada važi postojeći Ustav. Druga mogućnost je raspisivanje izbora za ustavotvornu skupštinu. U ovoj varijanti postojeća skupština se raspušta, odmah posle referenduma raspisuju se izbori za ustavotvornu skupštinu, čiji je jedini zadatak da donese novi ustav. Potom idu izbori. Većina pravnih stručnjaka smatra da je u slučaju neuspeha referenduma to najbolje rešenje.
- To podrazumeva donošenje zakona o izborima za ustavotvornu skupštinu, svakako kvalifikovanom dvotrećinskom većinom koja bi pripremila predlog ustava i odredila način njegovog donošenja i budućih izmena - kaže predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić, a prenosi Beta.
I Momčilo Grubač, bivši sudija Ustavnog suda u izjavi za 'Blic' tvrdi da je ustavotvorna skupština najbolje rešenje. A izbori mogu da se raspišu dan posle eventualno neuspelog referenduma.
Kako bi Srbija dobila novi Ustav i da ne bi, kako pojedini pravnici ocenjuju, zapala u političku krizu, partije moraju otpočeti sa kampanjom. Za sada se Ustav progurava pod okriljem kosovske priče. Sudeći po rezultatima nekih anketa u Srbiji, ima glasača kojima južna pokrajina nije presudno pitanje. Otuda Marko Blagojević kaže da bi svaka partija trebalo da motiviše svoje birače.
- Potrebno je ustav približiti narodu. Smatram da bi to trebalo da učine makar blokovski, a horsko pevanje nije dobar način što smo do sada jedino i videli. Jer, nekome će Kosovo biti motivacija, nekome ne - kaže Blagojević.
Dešavanja u Srbiji iznova su izbila u prvi plan svetskih novinskih agencija. Vest o usvajanju predloga novog ustava Srbije i raspisivanja referenduma preneta je u nekoliko svetskih medija pod oznakom hitno. Pritom, strane agencije naglašavaju da se u tom dokumentu Kosovo tretira kao sastavni deo Srbije, iako su pregovori o statusu pokrajine u toku. Strani mediji podsećaju da više od 90 odsto stanovništva Kosova čine Albanci, koji traže nezavisnost pokrajine.
Odluku Skupštine o novom ustavu u kojem je Kosovo definisano kao sastavni deo Srbije po oceni kosovskih političara neće imati uticaja u pregovorima o statusu Kosova. Zvaničnici u Prištini smatraju da je takva odluka politička igra Srbije koja ne doprinosi novim odnosima na Balkanu. Generalno, i vlasti i opozicija kosovskih Albanaca ocenile su da je odluka Skupštine Srbije 'najavljena pretnja i jednostrana odluka koja će stvarati probleme u normalizaciji odnosa između budućeg nezavisnog Kosova i Srbije'.
Željka Jevtić Vojvođanske stranke za bojkot
Marko Blagojević iz Cesida kaže daje jako bitan odziv i način glasanja u multinacionalnoj sredini kakva je Vojvodina.
- Važno je da pripadnici svih nacionalnih zajednica uzmu učešća jer ukoliko nacionalne manjine ostanu po strani one međutim, neće ostati pasivne već će tražiti drugačije načine da ostvare svoja prava. A ipak, jedini pravi način jeste unutar institucija jedne zemlje - kaže Blagojević.
Međutim, lider Saveza Vojvođanskih Mađara Jožef Kasa izjavio je juče da će njegova stranka pozvati birače da izađu na referendum o novom ustavu ili na bojkot referenduma u zavisnosti od toga da li su predlogom ustava ispunjeni zahtevi SVM za poštovanje manjinskih prava i autonomije Vojvodine. On je dodao da još uvek nije imao prilike da vidi tekst predloga ustava.
Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš (LSDV) kaže da će nakon detaljne analize odlučiti da li će pozvati građane Vojvodine na bojkot referenduma o novom ustavu. Međutim, predsednik Izvršnog veća Vojvodine i potpredsednik DS Bojan Pajtić kaže da se u novom ustavu Srbije našlo 90 odsto vojvođanskih zahteva i da bi bojkot referenduma bio kontraproduktivan.
.jpg)
