Izvor: Politika, 01.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li smo neradnička nacija
Zašto u Srbiji nema ko da bere maline, pa "uvozimo" kadrove iz Bosne? I zašto su kafići usred bela dana prepuni omladine, koja čini najveći procenat nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ) i za koju, naravno, uvek ima posla.
– Tri su razloga za to: plate koje su na početku rada možda za neke profile i u nekim firmama male i za koje "ne vredi raditi", zatim rad na crno koji ne sankcionišemo dovoljno pa ne možemo ni da ga iskorenimo, odnosno razmišljanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mladog čoveka da mu je lakše da prima nadoknadu, da s vremena na vreme nešto odradi na crno i sedi po kafićima kad hoće i koliko hoće – objašnjava Dragan Đukić, direktor Sektora za zapošljavanje NSZ. – Nažalost, nemamo kulturu rada i rad se ovde ne ceni kao u protestantskim kulturama koje još kod dece ugrađuju kult rada – dodaje on.
Naš sagovornik objašnjava da naše društvo prelazi iz jednog sistema u drugi i da se ljudi nisu navikli na nove oblike zapošljavanja, kao što su ugovor o delu ili neki drugi fleksibilni oblici zapošljavanja. Valja se prilagoditi novim merilima, vrednostima i drugačijim pravilima na tržištu rada koja za različite vidove radnog angažovanja podrazumevaju i drugačije nadoknade.
– Godinama smo imali trajno zaposlenje, fiksnu platu, a nikakav učinak. Jedan deo stanovništva to ne prihvata i u svemu tome ne može da se snađe – dodaje Đukić.
Koji to poslovi kubure sa kadrovima i zašto? Recimo, rad agenata osiguranja ili trgovačkih putnika nije adekvatno vrednovan. Gazde bi da zaposleni rade za fiksnu platu, a nešto više od toga... "Uzmi procenat ako zaradiš!" Mali broj ljudi je spreman da preuzme takav rizik – da od prodaje najviše zarađuje za gazdu, a sebe nagrađuje "malo više od plate", najčešće kroz proviziju.
– Zatim, tu su i sezonski poslovi, recimo branje malina, kao i oni koji se odvijaju u lošim uslovima i za slabu zaradu, a tipičan primer za to su naši livci koji imaju deset puta manju platu od slovenačkih. Ovde možemo ubrojati i krojače, šivače i konfekcionare, koji takođe rade za malu platu, recimo za 13.000 dinara, a to su najčešće lon-poslovi koji zahtevaju jak ritam i ispunjavanje zacrtanih normi. Slična sudbina zadesila je i prodavce u velikim megamarketima: plata oko 12.000 i dva minuta pauze u toku posla, pogotovu ako rade na kasama – navodi Đukić.
Kada podvuku crtu, mnogi znalci određenog zanata izračunaju da im se više isplati da rade s vremena na vreme, a na drugoj strani primaju nekakvu pomoć i nalaze se na evidenciji NSZ, nego da po ceo dan "rintaju" za mizernu platu.
– To je slučaj sa mesarima. Dobro su plaćeni, mogu da biraju između više kvalitetnih ponuda i obično rade na crno, u privatnim mesarama. Slično se kotiraju i armirači, betonirci, tesari, dakle građevinska struka. Kada bi imali stalan posao, nakon svih plaćanja i davanja uvideli bi da rade za malu platu, zbog koje ne vredi ustajati rano ujutru. Kada radi na crno majstor završi određeni posao za nedelju dana. Znači, nije lud da za istu svotu novca, recimo 20.000 dinara, radi mesec dana. To je ta naša srpska "filozofija": "Bolje da primam socijalu nego da radim za mizernu platu", zaključuje Dragan Đukić.
--------------------------------------------------------------------------
Mamac – "Mali Mančester"
Dragan Đukić podseća i da su loše zarade i migraciona (ne)kretanja učinila svoje. Jer teško je nekom, iako to želi zbog posla, da se sa platom od 300 evra preseli iz Kikinde u Zrenjanin i svojoj porodici obezbedi stan i solidan život. Zato sedi kod kuće i čeka posao.
A razvijena industrija jednog kraja umela je svojevremeno da bude "mamac" za brojne profile. Ljudi su se stoga rado nekada doseljavali zbog "Zastave" u Kragujevac, zbog tekstilne i mašinske industrije u Niš, ili zbog "Jumka", "Simpa" i "Koštane" u Vranje, koje je dobilo naziv "Mali Mančester".
Međutim, da se i najrazvijenije zemlje susreću sa sličnim migracionim problemima pokazuje primer Švedske.
– Tamo postoji koncentracija stanovništva samo u velikim gradovima. Severna područja, u kojima je ostao samo onaj ko ima dobar biznis, sada imaju stopu nezaposlenosti od jedan odsto, što je ispod prirodne stope nezaposlenosti koja se kreće od jedan do pet odsto – kaže Đukić. – Ako našem stanovništvu standard ne dozvoljava lakša migraciona kretanja, u razvijenim zemljama uzrok povećane stope nezaposlenosti je nešto drugo. Tako pomenuti severni krajevi Švedske za nekoliko godina neće moći da obezbede neophodne profile zbog starenja stanovništva u tim područjima, sopstvenih loših demografskih kretanja i koncentracije stanovnika u velikim gradovima – zaključuje naš sagovornik.
--------------------------------------------------------------------------
Ponuda i tražnja
Prema statističkim podacima NSZ na mesečnom nivou u proseku se ne zadovolje potrebe za oko 5.500 radnika što je, ilustracije radi, jednako polovini ukupnog rasta nezaposlenosti u prvih šest meseci ove godine (10.128). Jedan od osnovnih razloga za to treba tražiti u tome što na evidenciji nema profila koji su potrebni poslodavcima.
Pored toga što kvalifikovanija radna snaga brže dolazi do posla, za pojedinim profilima već izvesno vreme postoji veća tražnja (elektrozavarivači sa atestom, kuvari, pekari, mesari, barmeni, elektroničari, automehaničari, vozači tramvaja, defektolozi, rendgenski tehničari, inženjeri prehrambene ili hemijske tehnologije, grafičari, itd.).
Jedan od razloga za nemogućnost zadovoljenja potreba je i taj što na evidenciji ima traženih profila, ali formalne kvalifikacije nisu praćene odgovarajućim znanjima i veštinama za uspešno obavljanje poslova (primer za to su frizeri, krojači, šivači, kozmetičari, ekonomski tehničari).
Prema istraživanju koje je sprovela NSZ, poslodavci u sve manjoj meri prioritet daju formalnim kvalifikacijama, a sve više stvarnoj osposobljenosti za rad, što je posebno izraženo kod malih i srednjih preduzeća. Razloge za ovo treba tražiti u nedovoljnoj usklađenosti sistema obrazovanja sa potrebama tržišta rada, a i znanja zastarevaju usled dugoročne nezaposlenosti.
[objavljeno: ]
.jpg)
