Izvor: NoviMagazin.rs, 26.Sep.2016, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li nam je zaista bolje bez glutena?
U poslednje vreme dosta se govori o problemima koje gluten izaziva u ljudskom organizmu. Shodno tome, sve vište je saveta da se on izbaci iz svakodnevne upotrebe, a i pozitivnih iskustava nakon sprovođenja ove odluke. Ako se pitate da li je osetljivost na ovu materiju sve češća, evo odgoora:
Ne!
Tek jedan posto ljudi zaista ima celijakiju, retki genetski poremećaj netolerantnosti na gluten, a njihov porast nije zabeležen. Drugim rečima, među stotinom ljudi, tek >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << jedan možda ima problem sa glutenom. Osim toga, u studiji objavljenoj prošlog meseca, rečeno je da je procenat ljudi sa ovim poremećajem nepromenjen od 2009. godine.
A što se tiče svih onih koji nemaju ovaj poremećaj, a “osetljivi” su na gluten, studija iz 2013. sa Univerziteta Monaš objašnjava da to nikako ne može biti istina.
Šta se zapravo događa kad ljudi prestanu da jedu gluten?
Alan Levinovit, profesor na Univerzitetu Medison koji je proučavao vezu između religije i hrane i autor knjige “Glutenska laž'”, kaže da se zapravo radi o mešavini psihologije i promene u ponašanju.
U knjizi Levinovit razgovara sa gastroenterologom Piterom Gibsonom, koautorom studije koja tvrdi da je osetljivost na gluten najverovatnije laž.
Gibson kaže da je pravi razlog zašto se ljudi osećaju bolje nakon što iz ishrane izbace gluten naprosto ta što su promenili način ishrane.
“Ti su ljudi odlučili iz prehrane izbaciti brzu hranu i jesti zdravije. Pročitali su nešto o ishrani bez glutena i pojačali unos voća i povrća i uopšteno su se počeli bolje hraniti”, objašnjava Gibson.
Drugim rečima, iako se može činiti da vam je izbacivanje glutena pomogao da smršate, možda se radi o kombinaciji više drugih stvari.
“Lako je okriviti gluten, ali možda se samo radi o tome da ste počeli birati kvalitetnije namirnice. Međutim, ovakvo objašnjenje ljudi teško prihvataju i vrlo nerado propituju svoju dijagnozu koju su sami sebi postavili. Nitko ne želi priznati da je njegova zaluđenost bezgluteinskom prehranom čisto psihološke prirode”, kaže Levinovitz.
Osim toga, povezivanje ishrane sa fizičkim simptomima je izuzetno teško. Studije su pokazale da je ljudima izuzetno teško da se prisete šta su i kad jeli, kao i da razluče šta je zdravo, a šta nije. Stoga je uvek bolje kad se ljudi drže nauke, umeesto da sami sebi postavljaju dijagnoze, navodi se na sajtu jutarnji.hr.
.jpg)
