Izvor: RTS, 04.Feb.2018, 10:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je na snazi prekrajanje istorije?
Saradnik Instituta za savremenu istoriju Milan Gulić kaže za RTS da su odnosi Hrvatske i Srbije opterećeni događajima iz prošlosti, ali da postoje pitanja oko kojih ne bi trebalo da bude spora i da je takvo pitanje logora smrti Jasenovac.
Milan Gulić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da je što se tiče Jasenovca "samo stvar dometa istorijske nauke koliko je uspela da utvrdi broj žrtava i konkretno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << načine na koji su se ubistva dešavala".
Nema sumnje da je to bio najveći logor na prostoru okupirane Jugoslavije i jedan od najvećih logora u okupiranoj Evropi, kaže saradnik Instituta za savremenu istoriju.
Komentarišući polemiku o izložbi o Jasenovcu u Ujedinjenim nacijama, podseća da je na kraju Drugog svetskog rata deo zemalja koje su bile uz nacističku Nemačku prešao na stranu antifašističke koalicije.
"Takva je Bugarska, Mađarska, Rumunija, Hrvatska. Tu je krenuo koren okretanja od onoga što se nesumnjivo dogodilo u tim državama u vreme Drugog svetskog rata", objašnjava Gulić.
Na jugoslovenskom prostoru su, dodaje, usledile decenije relativizacije, veštačkog izjednačavanja zločina jedne, druge, treće strane i na to se nadovezao sukob devedesetih godina.
"Tada je u Hrvatskoj stvorena jedna stereotipna priča o Srbima kao zločincima koji su jedan kancer na telu hrvatskog naroda. Kada se sve to ukombinuje, onda nije ni čudo što se tako lako beži od istorije koja nije ni malo prijatna", kaže Gulić.
Saglasan je sa ocenom Lorensa Vajnbauma, predsednika Svetskog jevrejskog kongresa, koji je rekao je da je izložbena postavka u Jasenovcu najočigledniji primer zamagljivanja istorije.
Postavka je zamagljivanja pravog karaktera logora smrti u Jasenovcu, kaže Gulić.
U polemiku o izložbi međunarodna zajednica se nije mešala, a Gulić ukazuje da su osude za takve stvari najčešće političko pitanje - da li je nekima nešto dozvoljeno, a nekima nije.
Govoreći o poljskom zakonu koji zabranjuje bilo kakvo povezivanje te države i Holokausta, Gulić kaže da taj zakon donekle može da razume jer u vreme rata Poljska država nije postojala, a njena vlada je bila u Londonu.
Poljaci su učestvovali u antifašističkom pokretu, dok je Holokaust na teritoriji Poljske počinila Nemačka, ukazuje Gulić.
Ipak, smatra da je poljski zakon otišao preko granice dozvoljenog jer uvodi delikt mišljenja.
.jpg)
