Izvor: Blic, 09.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je moguća uzvratna izložba
Izložba „Sto vrhunskih dela hrvatske umetnosti iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu" u Umetničkom paviljonu na Zrinjevcu ne samo što je privukla veliku pažnju hrvatske javnosti, nego je i inicirala nekoliko tema za razmišljanje. O prvoj je „Blic" već pisao, a tiče se zanimljivog podataka da zbirka hrvatske umetnosti u Narodnom muzeju u Beogradu broji 900 radova i da je počela da se formira još na Prvoj jugoslovenskoj izložbi 1904. godine. Ovo je ključni razlog što je Beograd >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mogao Zagrepčanima da za blagdan daruje ovako reprezentativnu izložbu. Druga tema glasi: da li je moguće da Beograd vidi izložbu dela srpskih umetnika koja se čuvaju u zagrebačkim muzejima?
Ljubica Miljković, kustos-savetnik u Narodnom muzeju u Beogradu, inicijatior i autor izložbe „Sto vrhunskih dela hrvatske umetnosti..." kaže za „Blic" da bi se veoma radovala takvoj izložbi, ali...
- Bojim se da u kolekcijama hrvatskih muzeja nema dovoljno dela autora iz Srbije da bismo mogli realizovati jednu reprezentativnu postavku poput ove otvorene u Umjetničkom paviljonu na Zrinjevcu. Koliko je meni poznato, u Zagrebu se, primera radi, nalaze rani radovi Save Šumanovića, jer je ovaj naš umetnik neko vreme tamo živeo.
Na naše sledeće pitanje, koje se odnosi na nedostatak izlagačkog prostora u Beogradu, jer se naši vodeći muzeji upravo sada rekonstruišu i adaptiraju, dobili smo sledeći odgovor:
- Za zanimljivu izložbu uvek se nađe odgovarajući prostor. Ako se na vreme ugovori termin, takva izložba bi svakako mogla biti organizovana u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti ili Paviljonu „Cvijeta Zuzorić" - kaže Miljkovićeva.
Zvonko Maković, profesor moderne umetnosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, koautor pomenute izložbe, iscrpno nam je naveo koji su srpski autori uvršteni u hrvatske zbirke.
- Izložba poput ove - „Sto vrhunskih dela hrvatske umetnosti iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu" - nije moguća zato što se u zagrebačkim muzejima ne nalaze dela u tom broju i te vrednosti, a da pripadaju korpusu srpske umetnosti. Činjenica je, međutim, da Muzej suvremene umetnosti ima dela koja pripadaju novijoj srpskoj umetnosti, dakle onoj između 60-ih i 90-ih godina prošlog veka. Od Olge Jevrić imamo skulpture iz ranih šezdesetih sa kojima je učestvovala na Venecijanskom bijenalu. Zatim imamo slike Radomira Reljića, Vladimira Veličkovića i Radomira Damjanovića Damjana, kao i dela umetnika nove umetničke prakse, kao što su Marina Abramović, Raša Teodosijević, Gergelj Urkom, Neša Paripović, Zoran Popović... i svih onih koji su bili aktivni oko tadašnjeg Studentskog kulturnog centra. Od starijih dela kod nas su radovi Ivana Tabakovića i brojna dela Save Šumanovića, budući da se ovaj umetnik školovao u Zagrebu gde je i počeo izlagati i oko 1920. odigrao važnu ulogu u ovoj sredini svojim uticajem na umetnike kao što su Marjan Uzelac i Vilko Gecan. Šumanovićeva dela nalaze se u stalnom postavu Moderne galerije, ima ih u zbirkama riječkog Muzeja moderne i suvremene umjetnosti i Muzeja suvremene u Zagrebu.
Da li ih je, međutim, moguće izložiti u Beogradu, pitamo Jadranku Vinterhalter, muzejsku savetnicu u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu, koja je do skora vodila zbirku moderne umetnosti, a odnedavno je zadužena za zbirku skulpture.
- Naravno da je to moguće. Saradnju sa Beogradom imamo već nekoliko godina i ona jako lepo teče. Posuđivali smo iz Beograda dela Vilka Gecana i Marina Tartalje. Kad nam se Beograd obrati, neće biti problema da i mi posudimo radove srpskih umetnika iz naših zbirki, uz poštovanje propisanih muzeoloških normi. Ovo vam govorim iz ličnog iskustva, jer sam priređujući izložbu „Prodor i avangarde", u maju i junu prošle godine, iz beogradskog Narodnog muzeja posudila 19 dela iz legata Ljubomira Micića. Obostrani problem nije posudba, nije toliko ni transport dela, već pre svega osiguranje koje je veoma skupo.
Od prof. Makovića čuli smo još jedan zanimljiv detalj u vezi sa našom izložbom u Zagrebu.
Kada sam uoči dočeka Nove godine, 30. decembra, navratio do Umjetničkog paviljona, i sam sam bio zatečen brojem posetilaca koji su čekali u redu da kupe ulaznicu.
Do sada 6.000 posetilaca u Zagrebu
S monumentalnom izložbom „Sto remek-dela hrvatske umetnosti iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu" ova naša vodeća ustanova kulture posle skoro dve decenije gostuje u Zagrebu. Vernisaž je bio 18. decembra, izložba traje do kraja januara, a do sada ju je videlo oko 6.000 posetilaca, kako za „Blic" kaže kustos paviljona Stanko Šoljarić, napominjući da je mahom reč o individualnim posetiocima i da se još veća poseta očekuje kad se završe ferije i krenu grupna đačka razgledanja izložbe.
Cena ulaznice je 20 kuna (oko 220 dinara).
