Izvor: Politika, 17.Okt.2014, 15:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li će se siromašne zemlje približiti dohotku bogatih?
Ako se Kina isključi iz obračuna, zemlje u razvoju rastu brže tek 1,1 procentni poen od SAD
Tokom proteklih 15 godina ekonomski rast zemalja u razvoju bio je dinamičan, što je dovelo do smanjenja zaostatka za bogatim Zapadom. Prilagođena za troškove života, proizvodnja po stanovniku u ovim zemljama, kojima pripada i naša, skoro se udvostručila između 2000. i 2009. godine. Prosečna godišnja stopa rasta bila je za čak 4,5 procentnih poena viša od stope rasta u razvijenim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << državama. Glavnu zaslugu za ovaj ohrabrujući trend treba dati Kini, čiji je rast bez presedana u protekle tri i po decenije (bez Kine, „konvergencija” je dvostruko sporija).
Međutim, konvergencija se snažno usporava. Ako se Kina isključi iz obračuna, zemlje u razvoju rastu brže tek 1,1 procentni poen od SAD. Takvim tempom približavanja bilo bi potrebno čitavih 115 godina da se sustigne Zapad. Problem predstavlja i tzv. zamka izlaska iz srednje razvijenosti, tj. snažno usporavanje kada se nađete na polovini dohotka bogatih. Inače, kada bi se održala prednost od 4,5 procentnih poena u odnosu na bogate zemlje, onda bi prosečan dohodak po osobi dostigao američki za nešto više od 30 godina (jedna generacija).
Srpske stope rasta u prvih 13 godina ovog veka su u proseku iznosile 3,5 odsto, što je identično proseku ekonomija centralne i istočne Evrope. Poredeći se sa zemljama zapadne Evrope to su dvostruko brže stope rasta, ali imajući u vidu vrlo nisku bazu, koja je posledica kolapsa devedesetih, Srbija nije uspela u očekivanoj meri da konvergira. Naime, bivše zemlje realsocijalizma su već od sredine devedesetih postigle zapažene rezultate, pre svega zahvaljujući stranim ulaganjima u auto-industriju i industriju električnih uređaja. Danas ove zemlje u poređenju sa Srbijom imaju dvostruko viši nivo dohotka po kupovnoj moći (po stanovniku). Istina, snažan rast kod zemalja centralne Evrope i Baltika od sredine devedesetih dobrim delom je bio neutralisanje ekonomskog sloma s padom komunizma.
Po svemu sudeći, postizanje osetno bržih stopa rasta u zemljama u razvoju u odnosu na Zapad zahtevaće reforme koje nije lako sprovesti. Ekonomska nauka podrazumeva da je prinos na investicije u zemljama u razvoju, koje su gladne kapitala i imaju jeftinu radnu snagu, visok, te da se kapital (napredna tehnologija) kreće od bogatih ka siromašnim zemljama, što bi vodilo smanjivanju razlika u nivoima produktivnosti i prihoda. To se i dešavalo tokom industrijske revolucije, Britanci su 1870. bili 30 odsto produktivniji od Amerikanaca, a 70 odsto od Nemaca. Međutim, do početka 20. veka Amerika je već pretekla Britaniju, a slično su uradile i mnoge druge zemlje zapadne Evrope nedugo posle Drugog svetskog rata. Međutim, ovaj obrazac nisu uspele da ponove zemlje u razvoju od sredine četrdesetih do sredine devedesetih (manje od trećine zemalja u razvoju raslo je brže nego Zapad). Kvalitetnije upravljanje i zakoni tržišta su zaslužni za bolje performanse u nekim zemljama nego u drugim. Pored toga, povoljno makroekonomsko okruženje (niske kamate) tokom većeg dela prve decenije 21. veka podstaklo je protok kapitala. Važan faktor je bio brz rast cena primarnih proizvoda, budući da se mnoge zemlje u razvoju oslanjaju na izvoz prirodnih resursa. Srbiji je svakako odgovarao rast cena hrane, čiji je izvoznik (u poslednjoj deceniji realan rast cena hrane iznosio je čak 50 procenata), iako je taj pozitivan efekat dobrim delom bio neutralisan povećanjem cena sirovina, pre svega energenata. Ubrzavanje globalne trgovine, takođe, predstavlja vetar u leđa zemljama u razvoju. Između 1994. i 2007. godine svetska trgovina je rasla dvostruko brže od globalne ekonomije, a lavovski deo tog rasta ostvaren je zahvaljujući kineskom džinu.
Rešenje je u novom krugu globalne trgovinske liberalizacije, kojim bi bile obuhvaćene i usluge i agrar, te ulaganje u infrastrukturu u najsiromašnijim zemljama u razvoju.
Institut za evropske studije
Goran Nikolić
objavljeno: 17.10.2014.
.jpg)
