Izvor: Southeast European Times, 13.Dec.2010, 23:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Da li Srbi i Albanci mogu da ostvare nacionalno pomirenje?

Beogradski profesor tvrdi da je nacionalno pomirenje ideja čije vreme tek dolazi.

13/12/2010

Bojana Milovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 13.12.2010.

Dok međunarodna zajednica detaljno razmatra osnove za početak razgovora između Beograda i Prištine, ideja o promovisanju nacionalnog pomirenja između Srba i Albanaca iznenadila je mnoge.

Tim konceptom, koji je pre tri meseca u srpskim medijima inicirao profesor prava na Beogradskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << univerzitetu Radoslav Stojanović, predviđen je novi početak, pod uslovom da obe strane dobrovoljno priznaju međusobno počinjene nepravde.

SETimes je razgovarao sa Stojanovićem o njegovom konceptu „konačnog rešenja nacionalnog konflikta“, njegovom značenju i kako se može ostvariti.

SETimes: Šta zaista znači nacionalno pomirenje?

Radoslav Stojanović: Nacionalno pomirenje je model koji se primenjuje kada sve druge diplomatske metode propadnu. Ono se dešava kada obe strane u konfliktu priznaju svako zlo koje su nanele jedna drugoj. Proces ne zahteva suđenja i nema presuda kojima bi se zadovoljila jedna strana, a druga ostala nezadovoljna. Najuspešnija pomirenja među narodima do sada su sprovedena u Južnoj Africi, posle aparthejda, i u dva slučaja u Južnoj Americi.

SETimes: Koji bi konkretni koraci vodili ka pomirenju Srba i Albanaca?

Stojanović: Konflikt između ta dva naroda traje oko 150 godina i svi su potpuno upoznati sa glavnim tačkama konflikta i njegovim glavnim trendovima. Dobro je poznato da su, kada su Albanci upravljali Kosovom, oni progonili Srbe i obrnuto. Sada, sve što je neophodno jeste da svaka strana kaže „Evo šta smo uradili Albancima“ i „Evo šta smo uradili Srbima“.

Predlog za nacionalno pomirenje tabalo bi da bude upućen Briselu, a taj proces treba takođe da uključuje EU i Sjedinjene Države. EU ima eksperte koji znaju kako takva vrsta procesa treba da se vodi.

SETimes: Sa istorijske tačke gledišta, šta su temelji srpsko-albanskog konflikta u dalekoj i novijoj prošlosti?

Stojanović: Tokom rata između Srbije i Turske, Srbi su puno naškodili Albancima, ali su se onda Albanci osvetili, pa smo zato imali 20.000 srpskih izbeglica u blizini Prokuplja 1878. godine. To je vrlo dug konflikt. Konflikt sa stanovišta moderne istorije jeste proterivanje 200.000 Srba sa Kosova i položaj onih koji su još uvek tamo. To nije tehničko, nego pre ozbiljno političko i ljudsko pitanje.

Moramo da uspostavimo bliskije i direktnije odnose sa Sjedinjenim Državama u vezi sa tim pitanjem, jer nisu prstom mrdnule da pomognu povratak srpskih izbeglica na Kosovo, dok su učinile puno da pomognu povratak Albanaca.

SETimes: Da li postoji volja da se postigne nacionalno pomirenje između Srba i Albanaca?

Stojanović: Bilo bi vrlo loše da ne postoji volja, jer nema drugog načina da se to pitanje reši.

SETimes: Da li unapređivanje srpsko-hrvatskih odnosa i pozitivni signali koje šalju predsednici Tadić i Josipović mogu da podstaknu pomirenje Srba i Albanaca?

Stojanović: Mislim da bi srpsko-hrvatsko pomirenje bilo dobra prethodnica srpsko-albanskom. Sukob između Srba i Hrvata datira nekoliko vekova unazad, a s obzirom da je Hrvatska spremnija na pomirenje nego kosovski Albanci, mislim da bi to bio dobar početak.

Nastavak na Southeast European Times...