Izvor: Večernje novosti, 02.Okt.2016, 15:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

DVE PRIČE O STRADANjIMA DECE 1992: Mi Mehmedaliju spasli, oni našeg Slobu preklali

Teško povređenog muslimanskog dečaka naši vojnici prebacili na VMA i donirali mu kožu POSTOJE dve priče iz prošlog rata o stradanju dečaka u srednjem Podrinju koje govore ko je na ovom području pokrenuo spiralu mržnje, nasilja i najtežih zločina. Hapšenje Elfete Veseli u Švajcarskoj, koja je zverski ubila Slobodana Stojanovića u julu 1992, svedoči o ratnim ciljevima i namerama prema srpskom narodu fanatizovanih muslimanskih boraca. Druga priča, o sudbini povređenog >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Mehmedalije (Safeta) Ahmića, dečaka istog godišta iz Srebrenice, koja se događala samo deset meseci kasnije, govori da ti Srbi, koji su tog proleća sahranili Slobodana Stojanovića, nisu razmišljali o osveti. Naprotiv, povređenog dvanaestodišnjaka prebacili su helikopterom na VMA gde je operisan 11 puta, a dvadesetak građana Srbije ponudilo je da donira kožu. Ovako priča Milivoje Ivanišević koji je ratnih godina u Podrinju prikupljao podatke o zločinima nad Srbima i uzimao izjave muslimanskih zarobljenika o ubistvu srpskog dečaka. Ivanišević podseća da se u 10 meseci 1992. i 1993. na ovom terenu desilo mnoštvo strašnih zločina. Između ostalog, u Stojanovićevim selima Donjoj i Gornjoj Kamenici novembra 1992. muslimani su probili srpske linije i ubili 106 srpskih vojnika. Orić je zbog Kamenice dobio prve zlatne ljiljane i postao Alijin heroj. Spaljena je Kravica i u njoj pobijeni Srbi koji su slavili Božić. Usledila je kontraofanziva, a onda se pojavio general Morion da muslimanima stvori zaštićenu zonu oko Srebrenice. - Uprkos formiranju zone bezbednosti i potpisivanju dokumenta o primirju na ovom području muslimani se nisu smirivali - nastavlja Ivanišević. - NATO je počeo operaciju “Padobran” bacajući iz vazduha hranu i oružje u rejon Srebrenice i Mehmedalija Ahmić stradao je baš od tih padobrana. U noći 17. maja oko 22 pritrčao je jednom od tih kontejnera koji su bili umotani fluorescentnim i zapaljivim folijama, a neko ko je stigao uz njega nepažnjom je signalnom raketom zapalio tu tkaninu. Dečak je počeo da gori, preko 65 odsto tela bilo mu je spaljeno.Milivoje Ivanišević Nemajući koga, muslimani su tada pozvali Srbe sa druge strane linije. Sporadična vatra na linijama razgraničenja je stala, a uskoro se na Žutom mostu kraj Srebrenice pojavio sanitet sa povređenim Mehmedalijom. Srbi su, u međuvremenu, pozvali helikopter koji je došao do Zvornika. - Lečenje je trajalo veoma dugo i koštalo je 170.234,10 nemačkih maraka. Za saniranje veoma dubokih opekotina koje su obuhvatale gotovo 65 odsto ukupne površine tela obavljeno je 11 operacija - podseća Ivanišević i dodaje da u izveštaju sa VMA piše da se za doniranje kože javilo više od 20 građana a da je uzeta od sedmoro sa područja Beograda (Miša Stamenov, Dobrivoje Ilić, Zlatan Šoškić, Aleksandar Đuretić, Nenad Stevanović, Ratko Šuvaka, Milan Davidović).Slobodan Stojanović Mali Mahmedalija je, prema pričanju lekara, za godinu i po lečenja postao omiljen pacijent na VMA. Iza njega je ostala i priča kako je prvo reagovao kada se malo oporavio i mogao da komunicira sa lekarima. Pošto mu se stanje poboljšalo lekari su ga pitali šta bi on sada, kada mu je dobro, mogao da radi. Ne shvatajući gde je, dečak je rekao: “Mogao bih klati Srbe!” Sve troškove lečenja platila je Jugoslavija. SVI SE PLAŠILI ELFETE PREMA svedočenjima zarobljenih muslimanskih boraca, prikupljenih u istrazi, niko od Orićevih vojnika se nije usudio da se suprotstavi Elfeti Veseli, ćerki šumara iz Vlasenice, kada je svukla odeću sa malog Slobodana Stojanovića i krenula da se iživljava nožem. Pošto je dečakovo telo iskopano, utvrđeno je da su mu ruke do lakta bile odsečene, na stopalima nije imao prste, na stomaku je imao otvor u obliku krsta, a koža je bila oguljena.

Nastavak na Večernje novosti...