Izvor: Medijski istraživački centar, 16.Maj.2012, 21:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

DRUGI REGIONALNI SASTANAK ZA ZABRANU KASETNIH BOMBI

Od kasetne municije do sada je u svetu stradalo preko 100.000 ljudi, u 95 odsto slučajeva civila od kojih je 30 odsto dece. Kasetnom municijom je kontaminirano preko 220 lokacija u 16 opština u Srbiji, odnosno 14 miliona kvadratnih metara.
Naša misija je da ohrabrimo Vladu Srbije da ratifikuje konvenciju o zabrani korišćenja, proizvodnje i transporta kasetnih bombi budući da naša zemlja jedina u regionu nije potpisnik ovog dokumenta, rečeno je na jučerašnjoj konferenciji za >> Pročitaj celu vest na sajtu Medijski istraživački centar << novinare na kojoj je najavljeno i održavanje 2.regionalnog sastanka za zabranu kasetnih bombi koji se u petak, 18.maja održava u Nišu. Gosti konferencije biće, kako je najavio Slađan Vučković, BAN advokat, između ostalih i ambasador Austrije u Srbiji, ali i visoki predstavnici iz Bosne i Hercegovine i Republike Srpske kao i predstavnici udruženja i inicijativa preživelih od mina, centra za ratne traume i drugi. Na sastanku će o ulozi lokalne samouprave i skupštine grada u programima pomoći žrtvama kasetnih bombi govoriti gradonačelnik Niša Miloš Simonović i predsednik gradske opštine Medijana Dragoslav Ćirković.
     -Tokom održavanja dvodnevnog sastanka biće organizovane i prateće aktivnosti ali i potpisivanje peticije kojom želimo da ohrabrimo Vladu Srbije da ratifikuje konvenciju o zabrani kasetne municije – naglasio je Slađan Vučković, BAN advokat koji je tokom 1999.godine na Kopaoniku stradao od kasetne bombe dok ih je deaktivirao. – Naš rad je i humanitaran jer želimo da pomognemo i da osnažimo i žrtve kasetnih bombi koje su direktne i indirektne. Među indirektnim žrtvama nalaze se porodice koje se zajedno sa svojim članovima koji su stradali od kasetnih bombi nose sa svim problemima,počev od finansijskih, preko nemogućnosti da se zaposle do psiholoških.
Franjo Glončak, iz Udruženja „Akcija i pomoć“ je naglasio da bi Srbija potpisivanjem konvencije imala višestruku korist, pa čak i finansijsku.
Konvenciju o zabrani kasetne municije do sada je ratifikovalo 110 zemalja u svetu, a očekuje se da to uradi još 69 zemalja među kojima se nalazi i Srbija. Radi se o municiji koja je krajnje podmukla jer svoje žrtve može da „pronađe“ i posle nekoliko decenija od izbacivanje iz aviona.
Rasčišćavanje kontaminiranih lokacija je upravo jedan od razloga da Srbija ratifikuje konvenciju o zabrani kasetne municije. Na taj način bi postala odgovorna država,ali bi dobila i pristup odgovarajućim fondovima odakle može da koristi sredstva za dekontaminaciju lokacija.

Nastavak na Medijski istraživački centar...