Izvor: RTV 5, 16.Maj.2012, 18:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reći STOP kasetnim bombama (video)
Žute ubice su za vreme bombardovanja sejale smrt u centru Niša, ali Niš nije bio jedina meta. Za vreme Nato bombardovanja SRJ kasetne bombe ubile su više od 30 ljudi, a povredjeno je skoro dve stotine. Šta to sprečava Vlast u Srbiji da i posle trinaest godina od stradanja ljudi, potpiše "Konvenciju o zabrani kasetnih bombi", pitaju se u Udruženjima koja se bore protiv njihove upotrebe.
"Udruženje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTV 5 << "Akcija i pomoć" zalaže se da se Srbija ohrabri da pristupi "Konvenciji o zabrani kasetnih bombi". Srbija je jedina u regionu koja nije potpisala", kaže Sladjan Vučković, BAN advokat.
Niš je u više navrata čišćen od kasetnih bombi, ali širom Srbije postoji oko 221 lokacija, na kojoj se one i dalje nalaze. Procenjuje se da je potrebna decenija za njihovo uklanjanje, što bi koštalo oko 20 miliona evra.
"Ono što je najgore, to je osobina, podmuklost te vrste oružja. Od 4 do 30 odsto te submunicije ostaje neeksplodirano. Prave se praktično minska polja, i decenijama posle toga neko će naleteti i stradati. Ono što je najgore, medju stradalima je 95 odsto civila, znači uopšte nije u pitanju oružje kojim se rešava bilo politički ili strategijski spor u svetu, a 30 odsto od svih njih su na žalost deca", objašnjava Franjo Glončak, iz Udruženja "Akcija i pomoć".
Od 1940. godine, kada je počela njihova upotreba, kasetne bombe su u svetu ubile oko 100.000 ljudi. "Konvenciju o zabrani" potpisalo je 111 država, 69 ratifikovalo, medjutim, Srbija još uvek nije medju njima.
DRUGI REGIONALNI SASTANAK ZA ZABRANU KASETNIH BOMBI
Izvor: Medijski istraživački centar, 16.Maj.2012
Od kasetne municije do sada je u svetu stradalo preko 100.000 ljudi, u 95 odsto slučajeva civila od kojih je 30 odsto dece. Kasetnom municijom je kontaminirano preko 220 lokacija u 16 opština u Srbiji, odnosno 14 miliona kvadratnih metara.. Naša misija je da ohrabrimo Vladu Srbije da ratifikuje konvenciju...
