Izvor: B92, 13.Nov.2014, 15:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuvari sećanja na stare Osmane
U selu Djumalekzk (Cumalıkızık), na samo 15 kilometara od centra Burse, jednog od najvećih gradova Turske, čini se kao da je vreme stalo - krivudave kaldrmisane ulice i kuće iste kao pre više od 700 godina kada su njegovi osnivači došli na te prostore, čuvaju tradiciju od zaborava i pričaju priče turistima i posetiocima.
A priče kažu da je šetoro braće i sestara u 14. veku upravo tu, u podnožju planine Uludag, osnovalo svako svoje naselje na okolnim brdima. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Djumalekzk, sada staro etno selo sa oko 350 kuća i oko 10.000 žitelja, ostalo je do danas da svedoči o načinu života starih Osmana i turistima, većinom strancima, gostuprimljivo nudi ono što ima - tradicionalnu kuhinju, prenoćište, suvenire...
Od ranog jutra Djumalekzk je živo mesto, jer turisti iz cele Turske i mnogih zemalja sveta, ne propuštaju priliku da iskoriste lepo vreme, koje je u tim krajevima uobičajeno za kraj oktobra i da prošetaju krivudavim i strmim ulicama sa tipičnim kućama čije su fasade obojene jarkim bojama i zavire u dvorišta sa širom otvorenim kapijama.
Iako nisu baš voljne za fotografisanje, meštanke ne brane znatiželjnicima da zabeleže njihovo umeće pravljenja samo jednog od mnogih specijaliteta - testa bez kvasca, koje razvijaju na drvenom okruglom postolju, filuju sirom i začinima i peku pod sačem. Zovu ga "gozleme".
Foto: muammerokumu/Flickr.com
Kulinari kažu da se nešto slično pravi i na jugu Srbije i da to jelo zovu "felije".
Na seoskom trgu koncentrisane su kafanice i restorani ispred kojih su tezge sa rukotovrinama meštana.
Ponuda je raznovrsna i čini se da bi svako mogao da pronadje nešto što mu se dopada, bilo da je reč o teglicama slatkog od raznog voća - kestena, krušaka, jabuka, trešanja, voća koje se zove kurma, ali ukusnog za jelo tek kada je baš izuzetno zrelo, ukrasa od drveta, ručnih radova, štrikanih i heklanih prekrivača...
Kafa se služi isključivo u malim šoljicama, kakve su nekada bile u svakom domu pre nego što su ih "proterale" velike šolje za nes kafu. Izuzetno je jaka, ali zato uz nju ide flašica vode, pa ko želi, može da doliva. Porcelanska šoljica je u metalnom držaču ukrašenom tradicionalnim šarama, da se ne bi brzo hladila, sa poklopčićem koji ima istu svrhu.
Uz kafu, logično, ide i čaj, omiljeno piće u Turskoj.
U brojnim restoranima u selu čaj se služi iz neke vrste samovara. U centralnoj posudi je vruća voda, a u dve manje, sa strane, koncentrovan čaj. Jačinu svako odredjuje po ukusu.
Na meniju su, pored gozlema, više vrsta sira, maslinke, omlet sa povrćem, prepečne kriške hleba na roštilju....
Foto: Tim Lucas/Flickr.com
Prenoćište u kućama košta u proseku 20-ak evra, ali domaćini kažu da je svaki dogovor moguć.
Od pre nekoliko meseci Unesko je dopunio svoju listu lokaliteta iz Burse i na nju, kao još jedan biser svetske baštine, dodao Djumalekzk. Odluka je doneta u Dohi, prestonici Katara, na 38. sastanku Komiteta za svetsku baštinu, u junu ove godine.
Od tada, nijedan ekser ne sme biti zakucan nigde u selu, a da to prethodno ne odobri ta svetska organizacija. Do sada su gradske vlasti Burse, zajedno sa Uneskom, finansirale i rekonstruisale oko 60 odsto Djumalekzka.
Da bi se zaštitila autentičnost sela i sprečilo bilo kakvo neplanirano otudjenje, donet je i propis kojim se zabranjuje da bilo ko, ko nije stanovnik sela, može da kupi kuću ili neku drugu nekretninu.
Meštani tvrde da vode poreklo od starih Osmana, onih koji su selo osnovali.
A kako dan prolazi, tako se na ulazu u Djumalekzk smenjuju automobili i autobusi koji dovoze radoznalce. i u ovaj kraj Bliskog istoka.
