Izvor: Politika, 23.Dec.2014, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuvari Rajne
Nemačka se zagledala u sopstveno ogledalo, ne bi li ustanovila kolike su se senke nacionalizma nadvile nad njom. Nagli rast popularnosti pokreta Patriotskih Evropljana protiv islamizacije zapadnog podneblja (Pegida) podelio je javnost, s obzirom na to da protesti Pegide nisu usmereni samo protiv tobožnje islamizacije, već protiv svega stranog – protiv „uvezenih” običaja, jezika, kuhinje, boje kože i kose.
Broj aktivista i pristalica ksenofoba raste. Prekjuče se u Drezdenu okupilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oko 20.000 demonstranata protiv stranaca – više nego na svim pojedinačnim okupljanjima od sredine oktobra. Ipak, dimenzije „ustanka gnevnih građana protiv rastućeg nenemačkog uticaja”– kako su mediji nazvali izlive grupne ksenofobije– ne bi bile toliko zabrinjavajuće da je reč o dvadesetak hiljada demonstranata, ili o stotinak hiljada, koliko bi uskoro moglo da iziđe na ulice.
Razlog za zabrinutost je empirijski podatak da su oko trideset miliona Nemaca simpatizeri Pegide – polovina građana sa pravom glasa na izborima.
Druga polovina Nemaca prepušta primat nacionalistima. To se pokazalo pre dva dana na protivdemonstracijama u Drezdenu, Minhenu i Bonu, a juče u Nirnbergu. Uprkos zalaganju istaknutih javnih radnika, političara, u četiri nemačka grada pojavilo se manje učesnika nego na jednim demonstracijama nacionalista u Drezdenu.
Nije pomogao ni apel bivšeg kancelara Gerharda Šredera Nemcima da kažu ne Pegidi, ni inicijativa dve najuticajnije nemačke crkve. U katedralama Vircburga i Drezdena održane su zajedničke molitve protestanata i katolika – za mir i razumevanje, protiv Pegide.
Kritičari su složni u oceni da je u Nemačkoj na delu latentni nacionalizam koji su „posejali” političari, podrezujući socijalni sistem, podstičući zavist i strah pred budućnošću. Sa druge strane, Berlin je bahatim postavljanjem prema partnerima u EU i izvan nje probudio netrpeljivost građana prema svemu stranom.
U prilog gornjoj tezi ide činjenica da pristalice Pegide pre svega traže realizaciju onoga što političari predlažu. Bilo da je reč o uvođenju taksa za korišćenje nemačkih drumova – samo za strance – o zatvaranju granica lažnim azilantima, paralelno i njihovim sunarodnicima, ili o „lenjim i koruptnim” Grcima, o nedoslednim Italijanima, o rusofiliji Srba.
Situacija sada podseća na drugu polovinu devetnaestog veka, na epohu socijaldarvinizma, kada je u Nemačkoj širena nadriteorija o opkoljenoj otadžbini. Počelo je pesmom „Straža na Rajni” koja je postala narodna himna. Pevana je i u Prvom i u Drugom svetskom ratu i ponovo dobija na popularnosti.
Ako bi se parafrazirala latinska krilatica urbi et orbi, došlo bi se do zaključka da se lekcije koje Berlin deli okruženju i svetu vraćaju – sa kamatom.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 24.12.2014
