Izvor: Politika, 06.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čuvar toplote i džepa
Temperatura je jedan od najznačajnijih faktora unutrašnje mikroklime. Za zdrav boravak u unutrašnjem prostoru neophodno je da ga zaštitimo od hladnoće i prekomernog gubitka toplote zimi, odnosno od velikih vrućina u letnjim mesecima. To se pre svega postiže pravilnom primenom odgovarajuće termoizolacije. Na taj način postiže se i značajna ušteda energije koja se troši na zagrevanje, odnosno hlađenje. Ispravno postavljena termoizolacija sprečava pojavljivanje buđi i kondenzacije vode >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na zidovima. Unutrašnje površine zidova ostaju tople i smanjuje se neugodna cirkulacija vazduha.
Danas na tržištu postoji veliki broj materijala za termoizolaciju, kako prirodnih tako i veštačkih. Treba pre svega birati materijal koji je ekološki zdrav, a poželjno je da pored što boljih termoizolacinih svojstava istovremeno bude i dobar zvučni izolator, da se jednostavno ugrađuje i da ima dug vek trajanja. Materijali za termoizolaciju mogu biti u različitim oblicima – u rinfuzi (perlit, drvena piljevina), meki (vuna u rolni, natron, bituminiziran papir), polutvrde i tvrde ploče. Izbor zavisi i od mesta ugradnje.
Termoizolacioni materijali na bazi sintetičkih masa, poput stiropora i stirodura imaju visoku toplotnu izolativnost zahvaljujući ravnomerno raspoređenim porama, koje zauzimaju i do 98 % zapremine. Ovi materijali odlikuju se i velikom čvrstoćom što ih čini pogodnim za izolaciju podova i tavanica i, kada je to neophodno, zidova sa unutrašnje strane. U ovu grupu spada i sunđerasta poliuretanska pena, koja se koristi za zaptivanje i eliminisanje toplotnih mostova kod ugradnje stolarije.
Vlaknasti termoizolacioni materijali na bazi drvene vune (traolit, heraklit, durisol) su takođe postojanog oblika i jednostavni za ugradnju. Dobijaju se uglavnom presovanjem smeše drvenih vlakana i cementne kaše. Tako dobijene ploče imaju dobre osobine u pogledu toplotne izolativnosti i difuznosti, nisu zapaljive i mogu se nabaviti u različitim debljinama.
Veštački vlaknasti termoizolatori, na primer mineralna i kamena vuna i bazaltna vlakna su odlični termički i zvučni izolatori, ali se pri njihovoj primeni savetuje oprez zbog mogućeg štetnog dejstva na zdravlje ljudi. Dobijaju se od šljake iz visokih peći ili granita, te stoga imaju povećan stepen prirodne radioaktivnosti. U slučaju požara nastaju veoma opasni produkti sagorevanja. Male čestice mineralne vune mogu prilikom udisanja da prodru u bronhijalni sistem, gde zabodene u tkivo mogu da izazovu promene i nekontrolisani rast ćelija.
Prirodni materijali koji se najčešće koriste za termoizolaciju su trska, slama, kukuruzovina. Trska se u prošlosti se najviše koristila za pokrivanje kuća, armiranje zidova od naboja, izradu zidova oblepljenih blatom, i drugo. Pokazalo se da su ovakve kuće imale veoma dobra termozaštitna svojstava i trajale su veoma drugo, preko 100 godina. Danas se trska najviše koristi u obliku ploča kao termička izolacija i ispuna u zidovima, tavanicama, podovima, ali i za izradu lakih konstrukcija i podloga za malter. Ovakva termoizolacija je prirodna i zdrava, veoma trajna, otporna na glodare, lako se obrađuje i ne deformiše se pod pritiskom.
Pored izbora pravog materijala, za pravi rezultat neophodno je znati kako pravilno postaviti termoizolaciju. Treba izolovati svakako su fasadne zidove, krovnu konstrukciju potkrovlja, podnu konstrukciju, zidove podruma. U svim ovim tremička izolacija se postavlja što bliže spoljnoj, hladnijoj strani. Na taj način smanjuju se tremički gubici a unutrašnja strana zida ostaje topla. Neki termoizolacioni materijali gube svoja izolaciona svojstva ako dođu u dodir sa vlagom (na primer mineralna vuna) pa zahtevaju postavljanje parne brane. To je nepropusna membrana koja se najčešće izvodi od PVC folije, a može biti i od aluminijumske folije ili ter papira. Njen pravilan položaj je izuzetno važan. Postavlja se uvek prema prostoriji koju izolujemo, odnosno sa unutrašnje strane termoizolacije, sa toplije strane. Time se sprečava prodor vlage u unutrašnjost termoizolacionog sloja.
Značajna ušteda energije i odlična toplotna i zvučna izolacija može se postići i ukopavanjem objekata u zemlju i drugim principima ekološke gradnje. Krovne terase, na primer mogu biti pretvorene u lepe zelene bašte, a sloj nasute zemlje predstavlja dodatnu termoizolaciju. Orijentisanjem otvora na fasadama prvenstveno ka jugu smanjuju se toplotni gubici. Biljke čuvaju toplotu naših domova, kao što krzno greje životinje. Zimzeleno rastinje na vetrovitoj strani može ublažiti negativan uticaj vetrova. Izbor materijala i boja popločavanja i završnih slojeva kuće utiče na apsorpciju i refleksiju toplote. Najbolja ušteda energije i toplotni komfor postiže se pažljivim i blagovremenim promišljanjem i planiranjem svih parametara. Da bi se ovaj cilj pouzdano obezbedio neophodno je da svi detalji budu stručno isprojektovani, sa znalački odabranim materijalima i kvalitetno izvedeni.
[objavljeno: ]
