Izvor: Blic, 12.Maj.2012, 03:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćutanje je zlato
Ispada da je ćutanje postalo poželjno ne samo u političkom već i u pozorišnom životu. U političkom životu tišina pred važna glasanja je deo svetskog bontona, čak i međunarodna obaveza. Izbornom tišinom omogućuje se da glasač malo razmisli kome će dati glas, a da mu u ušima ne odjekuje i na njega utiče nečija agresivna propaganda.
Odsustvo reči u neverbalnom teatru ima sličan smisao. Ono je poslednjih godina takođe prostor za slobodne asocijacije o smislu predstave. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Misao koja podstiče osećanja i osećanja koja obogaćuju misao.
Posle toga sleduje poznato, istinito, ali rutinsko stanovište, da i najneverbalnije pozorište ima politički ili, bolje rečeno, društveni značaj. Nije slučajno Jan Kot izjavio da je u istoriji pozorišta najapstraktniji komad „Čekajući Godoa" u Poljskoj početkom 50-ih godina bio politički komad.
Ovaj filozofski komad sa najdubljim ponorima antropološkog pesimizma bio je političan, jer je afirmisao društvenu i političku slobodu u protivstavu prema obaveznom optimizmu pogrešno shvaćenog marksizma.
Diktatori, poput Staljina, stvorili su svet gulaga, a oni kojima se takav svet nije dopadao morali su, kako bi sačuvali glavu, da se još prave da žive u najboljem od najboljih svetova.
Povezane vesti: Poštovani čelnik pošte Atila na tragu Andraša Subotica, prestonica bajki Pohvala policiji Lepe prestupnice
