Izvor: B92, 07.Maj.2009, 18:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crvena slova u kalendaru Skupštine
Beograd -- Poslanici su jedini zaposleni građani koji, pored svoje, proslavljaju i druge velike slave - slave svojih stranaka, dajući sebi mini odmor, piše "Danas".
Aranđelovdan, Sveti Nikola, Sveti Jovan i Đurđevdan, koji je slava DS-a i DSS-a, za poslanike parlamenta Srbije su dani kada se ne radi, ne donose se zakoni, već se slavi i zabavlja, iako nije reč o državnim praznicima. Oko toga da ovi dani budu neradni nema mnogo sporenja među, inače prilično žustrim, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << narodnim poslanicima, piše list.
I stranke na vlasti i veliki deo onih opozicionih saglasne su da ovim danima ne treba zakazivati sednice zakonodavnog doma.
Poslanici su, dakle, jedini građani koji pored svoje, proslavljaju i druge velike slave, uživajući u blagodetima pravoslavnih verskih praznika.
Crveno slovo u kalendaru Srpske pravoslavne crkve znači da se ne šije, ne pere i ne obavljaju se kućni poslovi.
Stranačke krsne slave
DS, DSS, DHSS: Đurđevdan SNS: Sveta Petka SRS: Sveta tri jerarha SPO: Vidovdan NS: Sveti Simeon Mirotočivi JS: Sretenje
SPS, koja je nasledila bivši Savez komunista, slavila je 29. novembar, dok on kao praznik konačno nije ukinut posle raspada svih Jugoslavija. Imali su i dilemu da li da za slavu uzmu Vidovdan ili Petrovdan, ali su od toga na kraju odustali.
Krsnu slavu nemaju ni G17 plus, LDP, LSV i SDU.
Kako poslanici nisu švalje, pralje i sluškinje, a parlament je sekularna institucija, postavlja se pitanje zašto Narodna skupština ne radi za vreme verskih praznika koji zakonom nisu definisani kao državni, piše "Danas".
Ukoliko Narodna skupština ne bi radila za sve one verske praznike koji su u kalendaru SPC obeleženi crvenim slovom, 35 radnih dana bi za poslanike postali neradni.
Od Đurđevdana do Mitrovdana slavi se 38 slava, dok ih preko godine ima oko osamdeset, tako da ukoliko poslanici ne bi radili za sve slave koje se proslavljaju u Srbiji, imali bi oko tri meseca raspusta godišnje.
Do početka devedesetih godina prošlog veka, stranačke slave nisu postojale u istoriji političkih partija u Srbiji.
Uvedene su od obnavljanja višestranačkog sistema i ponovnog buđenja nacionalne svesti koja svoj oslonac traži u tradiciji i verskim osećanjima.
Stranačke slave se uvode i kao jedna vrsta pomodarstva, ali i u nastojanju partija da se uz pomoć autoriteta crkve, patrijarha i vladika, bolje kotiraju na političkoj sceni.
Na političku scenu je krsnu slavu uvela opozicija početkom devedesetih, želeći da tako iskaže raskid s komunizmom, a prvi je odabran Sveti Đorđe, koji simbolično ubija aždaju, kao slava prvo Demokratske stranke, a potom i iz nje nastalih DSS i DHSS
.jpg)
