Izvor: Politika, 11.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crni oblak nad Balkanom
Većina ljudi na Balkanu za poslednje dve godine shvatila je neumitnost kosovskog brodoloma. Ali sada, osim nekih mračnih upozorenja, retko ko je u stanju da objasni šta zapravo znači neuspeh pregovora o budućem statusu Kosova. Za razliku od toga, sasvim je jasan međunarodni značaj debakla, koji se loše odrazio na sve učesnike: Rusija i Sjedinjene Države su zajednički ponizile Evropsku uniju. "Oni očigledno nastoje da miniraju EU, u to nema nikakve sumnje", rekao je nedavno jedan visoki >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << briselski zvaničnik. Već nekoliko meseci i Rusija i SAD zapravo su podržavale maksimalističke zahteve odabrane strane na Balkanu: Srbije i Kosova.
To je obesmislilo najnovije pregovore trojke SAD–EU–Rusija, koji su predstavljali poslednji pokušaj za kompromis između Beograda i Prištine. Srbija je znala da će Rusija blokirati nezavisnost Kosova u Ujedinjenim nacijama, dok je Kosovo bilo sigurno u američku podršku jednostranom proglašenju nezavisnosti. Nijedna strana nije pokazala inicijativu ka kompromisu, a EU je ponovo predstavljena kao nesposobna da izađe na kraj sa političkom krizom u sopstvenom dvorištu, dok će njeni poreski obveznici morati da raščiste nastali metež.
Kosovska kriza je kao veliki crni oblak zasenila nadu da će ostale teritorije bivše Jugoslavije glatko ući u EU sledeći primer Slovenije. Hrvatska će se verovatno provući pre nego što se vrata zatvore. Međutim, nezgodna situacija zbog Kosova i Srbije možda će ta vrata da zatvori, verovatno privremeno, a možda i na više godina, dok kriza bude odjekivala u Bosni i Makedoniji i, manje direktno u Crnoj Gori i Albaniji.
I šta sad? Gledano na duže staze, pitanje zbog kojeg zvaničnici EU ne mogu da spavaju odnosi se na članstvo Srbije u EU. Komisija za proširenje i nekoliko ključnih evropskih ministarstava spoljnih poslova neko vreme veruju da je ulazak Srbije od suštinske važnosti za dugoročnu stabilizaciju regiona, s obzirom na njen položaj u geografskom srcu Balkana.
Bez obzira na to, najveće članice EU osećaju da nemaju izbora osim da slede Vašington priznajući jednostrano proglašenu nezavisnost koju Priština sprema. Međutim, većina njih nerado to radi, znajući da zvaničnici UN na Kosovu potajno predviđaju da će oko 50.000 Srba koji žive južno od Ibra krenuti u severnu Mitrovicu.
Kolona siromašnih seljaka koji kamionima i prikolicama vuku sve što imaju neće biti baš poučan prizor koji će pratiti nezavisnost. No, iako su sve strane u ovom sukobu odavno shvatile da će posledica bilo kakvog rešenja biti podela, zbog diplomatskog kukavičluka niko nije bio spreman da to jasno izgovori javno.
Nezavisna država biće, dakle, podeljena, a Beograd će zadržati apsolutnu kontrolu u severnoj enklavi.
Podeljeno Kosovo možda će delovati neelegantno, ali obe strane će moći s tim da se pomire. Epicentri potencijalnih političkih zemljotresa nalaze se negde drugde. Zona jedan je Bosna i Hercegovina, u kojoj je vladavina nekoliko svemoćnih visokih predstavnika EU prikrila duboku slabost države stvorene u Dejtonu. Tu je čak u pitanju sama sposobnost Bosne da opstane.
A šta je sa Kosovom iznutra? Ekonomija je velika glavobolja – za vreme administracije UN i EU pokrajina je doživela strmoglavi pad BDP-a i strahovito nizak nivo nezaposlenosti. To su žalosni rezultati koji naglašavaju kako je beznadežno neadekvatna postintervencionistička politika Zapada. Posledica toga je duboko kriminalizovana teritorija i teško je uvideti kako će nezavisnost to da promeni u skorije vreme.
Pre dve do tri godine, EU je bila na putu da reši glavne probleme na Balkanu. Status Kosova je bio poslednja, mada veoma teška prepreka. Kolektivni neuspeh je gurnuo ovaj region u nepoznate, ustalasane vode, u kojima se krije nekoliko nevidljivih stena.
[objavljeno: ]
