Izvor: RTS, 12.Mar.2013, 21:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Crni dim iznad Sikstinske kapele

Konklava koju čini 115 kardinala od bira novog poglavara rimokatoličke crkve u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu. Za kladioničare favoriti su italijanski kardinali. Ipak ima onih koji veruju da je rimokatolička crkva spremna za papu koji nije iz Evrope.

19.41 - Crni dim iznad Sikstinske kapele, što znači da novi papa još nije izabran. Konklava se nastavlja.

U Sikstinskoj kapeli u Vatikanu, pod svodom, koji je oslikao Mikelanđelo, od 17 časova počeo je proces izbora >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 266. pape, 12 dana pošto se Benedikt Šesnaesti povukao sa trona Svetog Petra. Poglavara Rimokatoličke crkve bira Konklava, koju čini 115 kardinala.

Con clave - pod ključem. Te dve reči koren su modernog izraza Konklava. I ova Konklava ostaće zaključana  sve dok se iz dimnjaka ne bude zaviorio beli dim, koji najavljuje tradicionalni uzvik: Habemus papam - Imamo papu.

Uvek je teško predvideti ko će sesti na svetu stolicu, ali među 115 kardinala ističe se nekolicina kandidata, koji se u vatikanskom žargonu nazivaju papabili ili podobni za papu.

Za kladioničare favorit je Milanski nadbiskup Anđelo Skola. Mediji vole da ga nazivaju i prestolonaslednikom rimokatoličanstva. U teološkom smislu sledbenik je papa Jovana Pavla Drugog i Benedikta Šesnaestog. No, vreme radi protiv izbora sedamdesetjednogodišnjeg kardinala, jer je gornja granica za izbor pape osamdeset godina, a analitičari smatraju da će kardinali težiti da izaberu pontifa, koji će biti u stanju da dugo ostane na čelu crkve.

Papabile je i njegov sugrađanin Đanfranko Ravasi. U poslednjih pet godina je vatikanski ministar kulture. Uspeo je da kroz medije Italijanima ponovo približi crkvena učenja. Njegovi protivnici međutim tvrde da bi njegovim izborom na svetu stolicu seo profesor, a ne sveštenik.

Poslednji značajniji evropski kandidat za novog papu je bečki nadbiskup Kristof Šenborn. Potomak grofovske porodice, koja je vezana za visoku hijerarhiju Rimokatoličke crkve još od vremena Svetog rimskog carstva, ovaj kardinal izazvao je polemike zalaganjem za preispitivanje svešteničkog celibata, iako je kasnije povukao prvobitne stavove.

Međutim, poznavaoci Rimske kurije ne očekuju da novi papa bude Evropljanin. Izborom Jovana Pavla Drugog za papu prekinuta je viševekovna tradicija biranja Italijana za vrhovne pontife Rimokatoličke crkve. Svaki četvrti rimokatolik u svetu je danas Evropljanin, pa se smatra da je red da na čelo crkve, prvi put u njenoj istoriji, stane neko ko ne dolazi sa Starog kontinenta.

Iako su šanse za to male, severnoamerički kontinent nudi dvojicu kandidata za novog papu. Njujorški nadbiskup Timoti Dolan omiljen je i izuzetno obrazovan teolog.

Tu je i konzervativni prijatelj pape Benedikta Šesnaestog kvebeški nadbiskup Mark Uele, koji gaji jake veze sa crkvom u Južnoj Americi. Međutim, njegovi stavovi o moralu često izazivaju kontroverze u većinski sekularnom kanadskom društvu.

Pred okupljanje ove Konklave, svuda u svetu rastu očekivanja da bi naslednika Svetog Petra trebalo tražiti u Južnoj Americi, kontinentu na kojem živi većina rimokatolika. Iz Brazila dolaze čak dvojica papabila.

Nadbiskup Brazilije Žoao Braž de Aviž važi za velikog borca za siromašne. Kao mlad sveštenik našao se u unakrsnoj vatri tokom jedne pljačke. Meci su mu tada probili pluća, creva i oko, te sama njegova pojava u neku ruku oličava problematično nasilje u siromašnom delu brazilskog društva.

Međutim, njegov kolega, nadbiskup Sao Paola, najveće dijeceze najveće rimokatoličke zemlje u Južnoj Americi, Odilo Šerer, zbog svog nemačkog porekla, smatra se glavnim kompromisnim kandidatom za papu među kardinalima sa obe strane Atlantika.

„Mislim da bi bilo izuzetno pretenciozno kada bi iko od kardinala za sebe rekao da je spreman da postane papa. Veoma pretenciozno. Kroz život pronosimo poruku, koja nam je poverena, i znamo samo šta nam je činiti u ovom trenutku", ističe Šerer.

Za pravoslavne je posebno zanimljiv argentinski kandidat za papu Leonardo Sandri, koji se od 2000. do 2007. godine nalazio na čelu papske kancelarije. Bio je neka vrsta portparola već bolesnog pape Jovana Pavla Drugog i čovek, koji je svetu obelodanio njegovu smrt. Danas je na čelu vatikanske Kongregacije za istočne crkve.

I Azija ima svog kandidata. Filipinski kardinal Luis Tagle nije samo najmlađi papabile, već svakako i najneobičniji i za mnoge predstavlja budućnost crkvene službe. Kardinal tek nekoliko meseci, poznat je na ulicama Manile kao narodski čovek, koji vozi bicikl, siromašne zove na ručak i ume da zapeva u crkvenom horu.

Broj vernika Rimokatoličke crkve poslednjih decenija najbrže raste u Africi i mnogi smatraju da je kucnuo čas da na čelo Vatikana stane crni papa, ističući da bi taj trenutak bio pandan izboru Baraka Obame za predsednika SAD.

Za kardinale sa ovakvim stavom, papabile broj 1 je kardinal Piter Turkson iz Gane, koji se nalazi se na čelu Afričkog sinoda, a poznat je po otvorenosti i javnoj podršci antiglobalističkom pokretu Okupirajmo Vol strit.

„Neophodno je da ekonomija i finansijski sektor odgovaraju i poštuju ljudsko dostojanstvo. Čovek treba da postane središna tačka ekonomije i finansija", ističe kardinal Piter Turkson, inače jedan od koautora progresivne socijalne crkvene doktrine Benedikta Šesnaestog.

Ko god da postane 266. papa u istoriji, pred njim je težak zadatak, možda najteži u istoriji Rimokatoličke crkve. O tome svedoči i činjenica da su kardinali, pre nego što su se zaključali u Sikstinsku kapelu, danima razmatrali kontroverzni izveštaj o stanju u crkvi, koji je, prema pisanju italijanskih medija, bio i jedan od glavnih razloga za šokantnu ostavku pape Benedikta Šesnaestog.

Novi papa moraće da se pozabavi krizom vere na severnoj hemisferi, zahtevima severno-američkih časnih sestara da se ženama daju veća prava u okvoru crkvene hijerarhije, ali i molbama hiljada afričkih sveštenika da se ukine jedan od stubova rimokatoličkog institucionalnog ustrojstva - celibat.

Najzad, tu je i više hiljada tužbi za seksualno zlostavljanje dece pod okriljem Rimokatoličke crkve, koje datiraju još iz četrdesetih godina prošlog veka. Vernici ne samo da traže da se prekine sa politikom zataškavanja pedofilije, već i da odgovorni sveštenici odgovaraju za zločine, kao i da se njihovi dosijei otvore za javnost.

Dodajmo na to i složene odnose sa drugim hrišćanskim crkvama, koje je papa Benedikt Šesnaesti unapredio, ali u kojima i dalje ima sijaset otvornih pitanja. Analitičari ističu da problema ima toliko da za njihovo rešavanje nije dovoljan samo jedan papski mandat.

Nastavak na RTS...

Kurir: CRNI DIM: Papa nije izabran iz prvog glasanja

Vostok.rs: U Vatikanu počela konklava na kojoj će biti izabran novi papa

B92: Kada se bira papa, Barsa dobija 4:0