Izvor: Blic, 14.Sep.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crna slika BiH u američkim medijima
Banjaluka - Ni 14 godina nakon završetka rata, slika BiH u najmoćnijim američkim medijima nije se mnogo promenila. U skoro svim njihovim izveštajima ponavlja se da je zemlja podeljena, nesigurna za život, uvek se govori o žrtvama rata, „najviše muslimanima”, a forsira se i strah od izbijanja rata „da nije međunarodnih mirovnjaka”, kao i navodna inicijativa za otcepljenje Republike Srpske.
Mada je jasno da ovakve ocene uglavnom imaju uporište u bosanskohercegovačkoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stvarnosti, upućeni tvrde da su one u velikoj meri plod uticaja raznih lobija i PR agencija.
Politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić smatra da je BiH ovako predstavljena zahvaljujući sprezi državnih službenika, nevladinog sektora i medija u SAD „u kojima se još nalaze bošnjački lobisti iz vremena rata”.
- Cilj je pričama o ratu stvoriti sliku da je za loše stanje u BiH kriva Srpska, da su Srbi loši momci iz devedesetih, koji nisu dovoljno kažnjeni. Konačan cilj je uvlačenje administracije Baraka Obame u priču kako BiH mora da bude centralizovana država - smatra Kesić.
On kaže da je „problem” što nema kontraargumenata na istom nivou, što se, uveren je Kesić, može promeniti radeći na tri fronta. Prvo je potrebna veća zainteresovanost srpske zajednice u SAD za stanje u BiH, potom konkretniji rad lobista za RS „koji samo treba da iznesu činjenice”, dok predstavnici RS - zvanično i nezvanično - više vremena treba da provode u Vašingtonu.
I magistar političkih nauka iz Banjaluke Aleksandar Vranješ uveren je da su ovakvi stavovi o BiH u velikoj meri rezultat uticaja na novinare „ljudi iz Bele kuće koji se bave ovim analizama, a koji se ne menjaju promenama vlasti”.
Osim toga, kaže on, veliku ulogu u kreiranju slike o BiH imaju i agencije za odnose s javnošću. To se, kaže Vranješ, videlo iz primera agencije „Ruder end Fin”, koju su za vreme rata koristili Hrvati, a potom Bošnjaci i Albanci sa Kosova „da bi ocrnili Srbe”.
Međutim, Dragan Močević, prvi čovek PR agencije „Prajm komunikejšn” iz Banjaluke, kaže da smo „sami krivi jer šaljemo lošu sliku o sebi u svet”.
- Mediji samo prenose sliku koja nije mnogo iskrivljena. Naši predstavnici svojim nastupima na skupovima u svetu potvrđuju da smo onakvi kakvim nas mediji predstavljaju. Veliki problem za BiH je to što nema identitet. Na primer, Srbi navijaju za reprezentaciju Srbije, Hrvati za Hrvatsku" - kaže Močević.
Zamenica ministra spoljnih poslova BiH Ana Trišić-Babić uverena je da su izveštaji američkih medija o BiH „tendenciozni i zlonamerni”, te da „pokazuju da je rat u BiH došao izvana”.
- O izbijanju bilo kakvog sukoba suludo je i razmišljati, s obzirom na ovoliko prisustvo vojnih snaga. U BiH je posle rata bilo oko 70.000 stranih vojnika i niko ih nije ružno pogledao - kaže Ana Trišić-Babić.
Loša slika u najmoćnijim medijima donedavno je karakterisala i Srbiju, što, u poslednje vreme, ipak nije slučaj.
Politički analitičar iz Beograda Milan Nikolić kaže da su za promenu imidža Srbije ključnu ulogu imale stvarne demokratske promene „koje su izgurale nacionalizam kao političku opciju”.
- Kada je u pitanju BiH, postoje partije koje još teže da ruše Dejtonski sporazum i time „ljuljaju čamac” jer Dejton drži mir u BiH. U Srbiji je malo takvih. Osim toga, Haris Silajdžić je, uz crnogorskog premijera Milu Đukanovića, jedini ratni lider koji je još na vlasti - kaže Nikolić.
Šta pišu američki mediji
„Vašington post”:
Stare podele i mržnja ponovo zaokupljaju BiH 14 godina nakon rata, privreda je u dronjcima, a nezaposlenost prelazi 40 odsto.
Međunarodna zajednica gubi strpljenje, čak im je postalo dosadno objašnjavati probleme u BiH.
Država postaje sve polarizovanija, Srbi, Hrvati i Bošnjaci se sele u ona mesta gde su većina.
„Njujork tajms”:
Posle 14 godina od rata u BiH zemlja prolazi kroz „islamsku obnovu”, u kojoj je izgrađeno na desetine novih džamija, stvarajući donekle jaz između konzervativnog islama i proklamovanog sekularizma.
U ratu je poginulo oko 100.000 ljudi, najviše muslimana.
Magazin „Forin afers”:
BiH, prvi put nakon što je Dejtonskim sporazumom okončan rat u toj zemlji, na ivici je kolapsa, a njeno stanovništvo ponovo govori o mogućnostima rata.
Država je nakon rata po glavi stanovnika dobila neuporedivo više pomoći nego Nemačka i Japan posle Drugog svetskog rata, ali to nije dalo očekivani rezultat.
Dejton je okončao rat, ali nije doneo mir, nacionalno pitanje je predominantno, ekonomska situacija sve lošija, pa je BiH, između ostalog, pri dnu skale država u kojima je moguć razvoj biznisa.
